أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ كُنْتُ أُتَرْجِمُ بَيْنَ ابْنِ عَبَّاسٍ وَبَيْنَ النَّاسِ فَأَتَتْهُ امْرَأَةٌ تَسْأَلُهُ عَنْ نَبِيذِ الْجَرِّ، فَنَهَى عَنْهُ . قُلْتُ يَا أَبَا عَبَّاسٍ إِنِّي أَنْتَبِذُ فِي جَرَّةٍ خَضْرَاءَ نَبِيذًا حُلْوًا فَأَشْرَبُ مِنْهُ فَيُقَرْقِرُ بَطْنِي . قَالَ لاَ تَشْرَبْ مِنْهُ وَإِنْ كَانَ أَحْلَى مِنَ الْعَسَلِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абу Жамрадан ривоят қилди. У деди: Мен Ибн Аббос билан одамлар ўртасида таржимонлик қилар эдим. Унга бир аёл келиб, кўза набизи ҳақида сўради, у эса ундан наҳй қилди. Мен: «Эй Абу Аббос, мен яшил кўзада ширин набиз тайёрлайман, ундан ичаман, шунда қорним қулқиллайди,» дедим. У: «Ундан ичма, гарчи у асалдан ширинроқ бўлса ҳам,» деди.