أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، { قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، } عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُحَادَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيذُ الَّذِي يَشْرَبُهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ قَدْ خُلِّلَ . وَمِمَّا يَدُلُّ عَلَى صِحَّةِ هَذَا حَدِيثُ السَّائِبِ .
Бизга Абу Бакр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абу Хайсама ривоят қилди, у деди: бизга Абдуссамад ривоят қилди, {у деди: бизга отам ривоят қилди,} Муҳаммад ибн Жуҳодадан, у Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Утба ибн Фарқаддан (ривоят қилди), у деди: Умар ибн ал-Хаттоб ичадиган набиз сиркага айлантирилган (сирка қилинган) эди. Бунинг саҳиҳлигига далолат қиладиган нарсалардан бири Соиб ҳадисидир.