أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ ذَكَرُوا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَوْمَهُمْ عَنِ الصَّلاَةِ فَقَالَ " إِنَّهُ لَيْسَ فِي النَّوْمِ تَفْرِيطٌ إِنَّمَا التَّفْرِيطُ فِي الْيَقَظَةِ فَإِذَا نَسِيَ أَحَدُكُمْ صَلاَةً أَوْ نَامَ عَنْهَا فَلْيُصَلِّهَا إِذَا ذَكَرَهَا " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Собитдан, у Абдуллаҳ ибн Робоҳдан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: (Саҳобалар) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га намоздан ухлаб қолганликларини айтишди. Шунда у: «Уйқуда (қолиш) — бу тақсир (гуноҳ) эмас; тақсир фақат уйғоқликдадир. Бас, биронногиз бир намозни унутса ёки ундан ухлаб қолса, уни эслаган вақтида ўқисин,» дедилар.»