حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ الأَنْصَارِيِّ، حَدَّثَنَا أَبُو قَتَادَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ فِي سَفَرٍ لَهُ فَمَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمِلْتُ مَعَهُ فَقَالَ " انْظُرْ " . فَقُلْتُ هَذَا رَاكِبٌ هَذَانِ رَاكِبَانِ هَؤُلاَءِ ثَلاَثَةٌ حَتَّى صِرْنَا سَبْعَةً . فَقَالَ " احْفَظُوا عَلَيْنَا صَلاَتَنَا " . يَعْنِي صَلاَةَ الْفَجْرِ فَضُرِبَ عَلَى آذَانِهِمْ فَمَا أَيْقَظَهُمْ إِلاَّ حَرُّ الشَّمْسِ فَقَامُوا فَسَارُوا هُنَيَّةً ثُمَّ نَزَلُوا فَتَوَضَّئُوا وَأَذَّنَ بِلاَلٌ فَصَلَّوْا رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ ثُمَّ صَلَّوُا الْفَجْرَ وَرَكِبُوا فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ قَدْ فَرَّطْنَا فِي صَلاَتِنَا . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّهُ لاَ تَفْرِيطَ فِي النَّوْمِ إِنَّمَا التَّفْرِيطُ فِي الْيَقَظَةِ فَإِذَا سَهَا أَحَدُكُمْ عَنْ صَلاَةٍ فَلْيُصَلِّهَا حِينَ يَذْكُرُهَا وَمِنَ الْغَدِ لِلْوَقْتِ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Собит ал-Бунонийдан, у Абдуллаҳ ибн Рабоҳ ал-Ансорийдан: Бизга Абу Қатода ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сафарида эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (йўлдан) бурилди, мен ҳам у билан бурилдим. У: «Қарагин» деди. Мен: Бу бир отлиқ, булар икки отлиқ, булар учтаси — дедим, токи биз еттита бўлдик. У: «Бизнинг намозимизни сақланглар» деди — яъни Бомдод намозини. Шунда уларнинг қулоқларига (уйқу) урилди ва уларни фақат қуёшнинг иссиғи уйғотди. Улар туриб, бироз юрдилар, сўнг тушиб таҳорат қилдилар ва Билол азон айтди, улар Бомдоднинг икки ракатини ўқидилар, сўнг Бомдодни ўқидилар ва миниб кетдилар. Уларнинг баъзиси баъзисига: Биз намозимизда камчиликка йўл қўйдик, дедилар. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, уйқуда камчилик йўқ. Камчилик фақат уйғоқликдадир. Бас, бирингиз бир намоздан ғофил бўлса (унутса), уни эслаган вақтида ўқисин ва эртанги кунда ўз вақтида (ўқисин)» деди.