أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، قَالَ أَخَّرَ زِيَادٌ الصَّلاَةَ فَأَتَانِي ابْنُ صَامِتٍ فَأَلْقَيْتُ لَهُ كُرْسِيًّا فَجَلَسَ عَلَيْهِ فَذَكَرْتُ لَهُ صُنْعَ زِيَادٍ فَعَضَّ عَلَى شَفَتَيْهِ وَضَرَبَ عَلَى فَخِذِي وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ أَبَا ذَرٍّ كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ فَقَالَ عَلَيْهِ الصَّلاَةُ وَالسَّلاَمُ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكْتَ مَعَهُمْ فَصَلِّ وَلاَ تَقُلْ إِنِّي صَلَّيْتُ فَلاَ أُصَلِّي " .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Айюб ривоят қилди, у Абул-Олия ал-Баррўдан (ривоят қилдики), у деди: «Зиёд намозни (вақтидан) кечиктирди. Шунда Ибн Сомит олдимга келди, мен унга курси қўйдим, у унга ўтирди. Мен унга Зиёднинг қилиғини айтдим. У (норози бўлиб) лабини тишлади ва сонимга уриб деди: «Мен Абу Заррдан сен мендан сўраганингдек сўрагандим, у худди мен сенинг сонгга урганимдек менинг сонимга урганди. У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сен мендан сўраганингдек сўрагандим, у (Расулуллаҳ) худди мен сенинг сонгга урганимдек менинг сонимга урдилар ва алайҳис-салоту вассалом: «Намозни ўз вақтида ўқигин. Агар (кейинроқ) улар билан (жамоатга) етишсанг, (яна) ўқигин ва: «Мен аллақачон ўқиган эдим, энди ўқимайман,» дема,» дедилар.»