وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، قَالَ أَخَّرَ ابْنُ زِيَادٍ الصَّلاَةَ فَجَاءَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّامِتِ فَأَلْقَيْتُ لَهُ كُرْسِيًّا فَجَلَسَ عَلَيْهِ فَذَكَرْتُ لَهُ صَنِيعَ ابْنِ زِيَادٍ فَعَضَّ عَلَى شَفَتِهِ وَضَرَبَ فَخِذِي وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ أَبَا ذَرٍّ كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكَتْكَ الصَّلاَةُ مَعَهُمْ فَصَلِّ وَلاَ تَقُلْ إِنِّي قَدْ صَلَّيْتُ فَلاَ أُصَلِّي " .
Абу Алия ал-Барро айтди: Ибн Зиёд намозни кечиктирди; бас менга Абдуллаҳ ибн ас-Сомит келди. Мен унга бир курси қўйдим, у унга ўтирди. Мен унга Ибн Зиёднинг қилган (иш)ини айтдим; у лабини тишлади, сонимга урди ва: «Мен Абу Заррдан — сен мендан сўрагандек — сўрадим; бас у сонимга урди — мен сенга ургандек — ва: ‹Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан — сен мендан сўрагандек — сўрадим; бас у сонимга урди — мен сенга ургандек — ва: «Намозни ўз вақтида ўқи; агар намоз сенга улар билан (бирга) етистирса, ўқи; ва: мен аллақачон ўқиган эдим, демак (бошқа) ўқимайман, дема» деди›» деди.