باب كَرَاهِيَةِ تَأْخِيرِ الصَّلاَةِ عَنْ وَقْتِهَا الْمُخْتَارِ وَمَا يَفْعَلُهُ الْمَأْمُومُ إِذَا أَخَّرَهَا الإِمَامُ
حَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، ح قَالَ وَحَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، وَأَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ " كَيْفَ أَنْتَ إِذَا كَانَتْ عَلَيْكَ أُمَرَاءُ يُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ عَنْ وَقْتِهَا أَوْ يُمِيتُونَ الصَّلاَةَ عَنْ وَقْتِهَا " . قَالَ قُلْتُ فَمَا تَأْمُرُنِي قَالَ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكْتَهَا مَعَهُمْ فَصَلِّ فَإِنَّهَا لَكَ نَافِلَةٌ " . وَلَمْ يَذْكُرْ خَلَفٌ عَنْ وَقْتِهَا .
Абу Зарр айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Сенда (бошингда) намозни ўз вақтидан кечиктирувчи — ёки намозни ўз вақтидан ўлдирувчи — амирлар бўлса, қанай (йўл тутасан)?» деди. Мен: «Бас менга нима буюрасан?» дедим. У: «Намозни ўз вақтида ўқи; агар уни улар билан (яна) етистирсанг, ўқи — чунки у сенга нафл (қўшимча) бўлади» деди. Халаф «ўз вақтидан» (сўзини) зикр қилмади.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا أَبَا ذَرٍّ إِنَّهُ سَيَكُونُ بَعْدِي أُمَرَاءُ يُمِيتُونَ الصَّلاَةَ فَصَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ صَلَّيْتَ لِوَقْتِهَا كَانَتْ لَكَ نَافِلَةً وَإِلاَّ كُنْتَ قَدْ أَحْرَزْتَ صَلاَتَكَ " .
Абу Зарр айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Эй Абу Зарр, мендан кейин намозни ўлдирувчи (кечиктирувчи) амирлар бўлади; бас намозни ўз вақтида ўқи; агар уни ўз вақтида ўқисанг, у сенга нафл бўлади; акс ҳолда (яъни улар билан ўқимасанг ҳам), намозингни (ўз вақтида) сақлаб қолган бўласан» деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ إِنَّ خَلِيلِي أَوْصَانِي أَنْ أَسْمَعَ وَأُطِيعَ وَإِنْ كَانَ عَبْدًا مُجَدَّعَ الأَطْرَافِ وَأَنْ أُصَلِّيَ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا " فَإِنْ أَدْرَكْتَ الْقَوْمَ وَقَدْ صَلَّوْا كُنْتَ قَدْ أَحْرَزْتَ صَلاَتَكَ وَإِلاَّ كَانَتْ لَكَ نَافِلَةً " .
Абу Зарр айтди: Менинг халилим (дўстим — соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга — гарчи аъзолари кесилган қул бўлса ҳам — (амирни) эшитиш ва итоат қилишни, ва намозни ўз вақтида ўқишни васият қилди: «Агар қавмни — улар (аллақачон) намоз ўқиган ҳолда — етистирсанг, намозингни сақлаб қолган бўласан; акс ҳолда (улар билан ўқисанг), у сенга нафл бўлади».
وَحَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ الْحَارِثِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ بُدَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْعَالِيَةِ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَضَرَبَ فَخِذِي " كَيْفَ أَنْتَ إِذَا بَقِيتَ فِي قَوْمٍ يُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ عَنْ وَقْتِهَا " . قَالَ قَالَ مَا تَأْمُرُ قَالَ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا ثُمَّ اذْهَبْ لِحَاجَتِكَ فَإِنْ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ وَأَنْتَ فِي الْمَسْجِدِ فَصَلِّ " .
Абу Зарр айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — сонимга уриб — менга: «Намозни ўз вақтидан кечиктирадиган қавм ичида қолса з, қанай (йўл тутасан)?» деди. У: «Нима буюрасан?» деди. У: «Намозни ўз вақтида ўқи, кейин ҳожатинг(орти)га кет; агар намозга иқомат айтилса ва сен масжидда бўлсанг, (яна) ўқи» деди.
وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، قَالَ أَخَّرَ ابْنُ زِيَادٍ الصَّلاَةَ فَجَاءَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّامِتِ فَأَلْقَيْتُ لَهُ كُرْسِيًّا فَجَلَسَ عَلَيْهِ فَذَكَرْتُ لَهُ صَنِيعَ ابْنِ زِيَادٍ فَعَضَّ عَلَى شَفَتِهِ وَضَرَبَ فَخِذِي وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ أَبَا ذَرٍّ كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكَتْكَ الصَّلاَةُ مَعَهُمْ فَصَلِّ وَلاَ تَقُلْ إِنِّي قَدْ صَلَّيْتُ فَلاَ أُصَلِّي " .
Абу Алия ал-Барро айтди: Ибн Зиёд намозни кечиктирди; бас менга Абдуллаҳ ибн ас-Сомит келди. Мен унга бир курси қўйдим, у унга ўтирди. Мен унга Ибн Зиёднинг қилган (иш)ини айтдим; у лабини тишлади, сонимга урди ва: «Мен Абу Заррдан — сен мендан сўрагандек — сўрадим; бас у сонимга урди — мен сенга ургандек — ва: ‹Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан — сен мендан сўрагандек — сўрадим; бас у сонимга урди — мен сенга ургандек — ва: «Намозни ўз вақтида ўқи; агар намоз сенга улар билан (бирга) етистирса, ўқи; ва: мен аллақачон ўқиган эдим, демак (бошқа) ўқимайман, дема» деди›» деди.
وَحَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ النَّضْرِ التَّيْمِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي نَعَامَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ " كَيْفَ أَنْتُمْ - أَوْ قَالَ كَيْفَ أَنْتَ - إِذَا بَقِيتَ فِي قَوْمٍ يُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ عَنْ وَقْتِهَا فَصَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا ثُمَّ إِنْ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَصَلِّ مَعَهُمْ فَإِنَّهَا زِيَادَةُ خَيْرٍ " .
Абу Зарр айтди: (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлар — ёки: сен — намозни ўз вақтидан кечиктирадиган қавм ичида қолса з, қанай (йўл тутасан)? Бас намозни ўз вақтида ўқи; кейин агар намозга иқомат айтилса, улар билан (бирга) ўқи — чунки у (қўшимча) яхшилик зиёдасидир» деди.
وَحَدَّثَنِي أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - وَهْوَ ابْنُ هِشَامٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ مَطَرٍ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، قَالَ قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ نُصَلِّي يَوْمَ الْجُمُعَةِ خَلْفَ أُمَرَاءَ فَيُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ - قَالَ - فَضَرَبَ فَخِذِي ضَرْبَةً أَوْجَعَتْنِي وَقَالَ سَأَلْتُ أَبَا ذَرٍّ عَنْ ذَلِكَ فَضَرَبَ فَخِذِي وَقَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ " صَلُّوا الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا وَاجْعَلُوا صَلاَتَكُمْ مَعَهُمْ نَافِلَةً " . قَالَ وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ ذُكِرَ لِي أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَرَبَ فَخِذَ أَبِي ذَرٍّ .
Абу Алия ал-Барро айтди: Мен Абдуллаҳ ибн ас-Сомитга: «Биз жума куни намозни амирлар ортида ўқиймиз, улар эса намозни кечиктирадилар» дедим. Бас у сонимга — мени оғритган (қаттиқ) бир зарб билан — урди ва: «Мен Абу Заррдан шу ҳақда сўрадим; бас у сонимга урди ва: ‹Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳақда сўрадим; бас у: «Намозни ўз вақтида ўқинг ва улар билан (бирга ўқиган) намозингизни нафл қилингиз» деди›» деди. (Абу Алия:) Абдуллаҳ: «Менга зикр қилинди (айтилди)ки, Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Заррнинг сонига урган» деди.