حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ، . وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، رَضِيعٌ كَانَ لِعَائِشَةَ - عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَمُوتُ أَحَدٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ فَتُصَلِّي عَلَيْهِ أُمَّةٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ يَبْلُغُونَ أَنْ يَكُونُوا مِائَةً فَيَشْفَعُوا لَهُ إِلاَّ شُفِّعُوا فِيهِ " . وَقَالَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ فِي حَدِيثِهِ " مِائَةً فَمَا فَوْقَهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ أَوْقَفَهُ بَعْضُهُمْ وَلَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, у Айюбдан. Яна бизга Аҳмад ибн Манииъ ва Али ибн Ҳужр ривоят қилди, иккови деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобаъдан, у Оишанинг эмизилган (фарзанди) бўлган Абдуллаҳ ибн Язиддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Мусулмонлардан бирор киши вафот этиб, унинг устига мусулмонлардан юзтага етадиган бир жамоа намоз ўқиб, унга (раҳмат) шафоат қилсалар, албатта унинг ҳақида шафоатлари қабул қилинади.» Али ибн Ҳужр ўз ҳадисида: «Юзта ёки ундан кўп,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Баъзилар уни мавқуф қилиб (саҳобада тўхтатиб), марфуъ қилмаганлар.