حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ وَائِلِ بْنِ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِهِ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَوْلَمَ عَلَى صَفِيَّةَ بِنْتِ حُيَىٍّ بِسَوِيقٍ وَتَمْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Воил ибн Довуддан, у ўғлидан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Сафийя бинти Ҳуяй(розияллаҳу анҳо) (билан никоҳлари) учун савиқ (талқон) ва хурмо билан валима (тўй зиёфати) бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.