حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى عَلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ أَثَرَ صُفْرَةٍ فَقَالَ " مَا هَذَا " . فَقَالَ إِنِّي تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً عَلَى وَزْنِ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ . فَقَالَ " بَارَكَ اللَّهُ لَكَ أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَعَائِشَةَ وَجَابِرٍ وَزُهَيْرِ بْنِ عُثْمَانَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ وَزْنُ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ وَزْنُ ثَلاَثَةِ دَرَاهِمَ وَثُلُثٍ . وَقَالَ إِسْحَاقُ هُوَ وَزْنُ خَمْسَةِ دَرَاهِمَ وَثُلُثٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Собитдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абдурраҳмон ибн Авф(розияллаҳу анҳу)нинг устида сарғиш (заъфарон) изини кўриб: «Бу нима?» дедилар. У: «Мен бир туп хурмо данаги (вазнидаги) миқдор олтинга (маҳр билан) бир аёлга уйландим,» деди. Шунда у: «Аллаҳ сенга барака берсин. (Бир) қўй билан бўлса-да, валима (тўй зиёфати) бер,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Оиша, Жобир ва Зуҳайр ибн Усмондан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Аҳмад ибн Ҳанбал: бир туп олтин данакнинг вазни уч дирҳам ва учдан бир (дирҳам) вазнидир, деди. Ишоқ эса: у беш дирҳам ва учдан бир (дирҳам) вазнидир, деди.