أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ الْوَزِيرِ بْنِ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ كَثِيرِ بْنِ عُفَيْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَىَّ - كَأَنَّهُ يَعْنِي عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ - أَثَرَ صُفْرَةٍ فَقَالَ " مَهْيَمْ " . قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً مِنَ الأَنْصَارِ . فَقَالَ " أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ " .
Менга Аҳмад ибн Яҳё ибн ал-Вазир ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Саид ибн Касир ибн Уфайр ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ибн Билол хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у Ҳумайд ат-Тавийлдан, у Анасдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менинг устимда — гўё Абдураҳмон ибн Авфни назарда тутиб — сариқ (хушбўй) из кўрдилар ва: «Бу нима?» дедилар. У: «Ансорлардан бўлган бир аёлга уйландим,» деди. Шунда у: «Бир қўй (сўйиб) бўлса-да, валима (тўй оши) бер,» дедилар.