حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، وَيُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ زَكَرِيَّا، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الظَّهْرُ يُرْكَبُ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَلَبَنُ الدَّرِّ يُشْرَبُ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَعَلَى الَّذِي يَرْكَبُ وَيَشْرَبُ نَفَقَتُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَامِرٍ الشَّعْبِيِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَقَدْ رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ مَوْقُوفًا . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ لَيْسَ لَهُ أَنْ يَنْتَفِعَ مِنَ الرَّهْنِ بِشَيْءٍ .
Бизга Абу Курайб ва Юсуф ибн Исо ривоят қилиб, иккови: бизга Вакииъ Закариёдан, у Омирдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, дедилар. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Гаровга қўйилган (ҳайвоннинг) устига, гаровда турганида, миниб борилади; гаровга қўйилган соғин (ҳайвоннинг) сути, гаровда турганида, ичилади; миниб ва ичиб турувчининг зиммасига унинг нафақаси (едириб-ичириши) бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир; уни биз марфуъ ҳолатда фақат Омир аш-Шаъбийнинг Абу Ҳурайрадан ривоятидан бошқа йўл билан билмаймиз. Бир неча рови бу ҳадисни ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан мавқуф ҳолатда ривоят қилган. Баъзи илм аҳли ҳузурида амал шу ҳадисга биноандир, ва бу Аҳмад ва Исъҳоқнинг сўзидир. Баъзи илм аҳли: «Унинг гаровдан бирор нарсадан фойдаланишга ҳаққи йўқ,» дедилар.