حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي مَجْلِسٍ فَقَالَ " تُبَايِعُونِي عَلَى أَنْ لاَ تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا وَلاَ تَسْرِقُوا وَلاَ تَزْنُوا قَرَأَ عَلَيْهِمُ الآيَةَ فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَعُوقِبَ عَلَيْهِ فَهُوَ كَفَّارَةٌ لَهُ وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ فَهُوَ إِلَى اللَّهِ إِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ وَإِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَجَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَخُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ لَمْ أَسْمَعْ فِي هَذَا الْبَابِ أَنَّ الْحُدُودَ تَكُونُ كَفَّارَةً لأَهْلِهَا شَيْئًا أَحْسَنَ مِنْ هَذَا الْحَدِيثِ . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَأُحِبُّ لِمَنْ أَصَابَ ذَنْبًا فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ أَنْ يَسْتُرَ عَلَى نَفْسِهِ وَيَتُوبَ فِيمَا بَيْنَهُ وَبَيْنَ رَبِّهِ . وَكَذَلِكَ رُوِيَ عَنْ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ أَنَّهُمَا أَمَرَا رَجُلاً أَنْ يَسْتُرَ عَلَى نَفْسِهِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна, аз-Зуҳрийдан, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Убода ибн ас-Сомитдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида бир мажлисда эдик. У зот: «Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаслик, ўғрилик қилмаслик ва зино қилмаслик устига менга байъат қиласизларми?» дедилар — ва уларга оятни ўқиб бердилар. «Бас, сизлардан ким (аҳдига) вафо қилса, унинг ажри Аллаҳнинг зиммасидадир. Ким улардан (бу гуноҳлардан) бирортасини қилиб, унга жазо берилса, бу унга каффоратдир. Ким улардан бирортасини қилса-да, Аллаҳ уни бекитса (яширса), у Аллаҳга (ҳавола)дир: хоҳласа, уни азоблайди, хоҳласа, уни мағфират қилади,» дедилар. У деди: Бу бобда Али, Жарир ибн Абдуллаҳ ва Хузайма ибн Собитлардан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Убода ибн ас-Сомитнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Шофеъий деди: «Бу бобда ҳаддлар аҳлига каффорат бўлиши ҳақида бу ҳадисдан гўзалроқ нарса эшитмадим.» Шофеъий деди: «Ким бир гуноҳ қилиб, Аллаҳ уни бекитса, унинг ўзини бекитишини ва Робби билан ўзи орасида тавба қилишини яхши кўраман.» Абу Бакр ва Умардан ҳам шундай ривоят қилинган: улар бир кишига ўзини бекитишни буюрганлар.