حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَعَمْرٌو النَّاقِدُ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَابْنُ نُمَيْرٍ كُلُّهُمْ عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - وَاللَّفْظُ لِعَمْرٍو قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَجْلِسٍ فَقَالَ " تُبَايِعُونِي عَلَى أَنْ لاَ تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا وَلاَ تَزْنُوا وَلاَ تَسْرِقُوا وَلاَ تَقْتُلُوا النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ وَمَنْ أَصَابَ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ فَعُوقِبَ بِهِ فَهُوَ كَفَّارَةٌ لَهُ وَمَنْ أَصَابَ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ فَأَمْرُهُ إِلَى اللَّهِ إِنْ شَاءَ عَفَا عَنْهُ وَإِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий, Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Ишоқ ибн Иброҳим ва Ибн Нумайр — ҳаммаси Ибн Уяйнадан ривоят қилди — ва лафз Амрники — у деди: бизга Суфён ибн Уяйна, Зуҳрийдан, у Абу Идрисдан, у Убода ибн ас-Сомитдан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир мажлисда эдик. У: «Аллаҳга ҳеч нарсани ширк келтирмаслик, зино қилмаслик, ўғирлик қилмаслик, Аллаҳ ҳаром қилган жонни ноҳақ ўлдирмаслик устига менга байъат қиласизларми? Сизлардан ким вафо қилса, унинг ажри Аллаҳ зиммасидадир. Ким булардан бирортасига гирифтор бўлиб, у сабабли жазоланса, бу унинг учун каффоратдир. Ким булардан бирортасига гирифтор бўлиб, Аллаҳ уни яширса, унинг иши Аллаҳга ҳаволадир: хоҳласа уни афв қилади, хоҳласа азоблайди», дедилар.