حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَابِسِ بْنِ رَبِيعَةَ، قَالَ قُلْتُ لأُمِّ الْمُؤْمِنِينَ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي قَالَتْ لاَ وَلَكِنْ قَلَّ مَنْ كَانَ يُضَحِّي مِنَ النَّاسِ فَأَحَبَّ أَنْ يُطْعَمَ مَنْ لَمْ يَكُنْ يُضَحِّي وَلَقَدْ كُنَّا نَرْفَعُ الْكُرَاعَ فَنَأْكُلُهُ بَعْدَ عَشَرَةِ أَيَّامٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأُمُّ الْمُؤْمِنِينَ هِيَ عَائِشَةُ زَوْجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ رُوِيَ عَنْهَا هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Обис ибн Рабиаъдан (ривоят қилдики), у деди: мен Мўминларнинг онасига: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини (сақлаб ейиш)дан тақиқлаганмидилар?» дедим. У: «Йўқ, лекин одамлардан қурбонлик қиладиганлар кам эди, шу сабабли у зот қурбонлик қилмаганларга (қурбонлик гўшти) едирилишини ёқтирардилар. Биз эса (қурбонлик моли) оёғини кўтариб қўйиб, уни ўн кундан кейин ер эдик,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Мўминларнинг онаси — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг рафиқалари Оиша (розияллаҳу анҳо)дир. Бу ҳадис ундан бир неча йўл билан ривоят қилинган.