حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ عَبَّادٍ أَبُو عَبَّادٍ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عَبْدِ الْوَهَّابِ بْنِ يَحْيَى، مِنْ وَلَدِ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا كَانَ الذِّرَاعُ أَحَبَّ اللَّحْمِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَكِنْ كَانَ لاَ يَجِدُ اللَّحْمَ إِلاَّ غِبًّا فَكَانَ يُعَجَّلُ إِلَيْهِ لأَنَّهُ أَعْجَلُهَا نُضْجًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Аббод Абу Аббод ривоят қилди, бизга Фулайҳ ибн Сулаймон ривоят қилди, у Аббод ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрнинг авлодидан бўлган Абдулваҳҳоб ибн Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Курак (гўшти) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га гўштларнинг энг севимлиси эмас эди, лекин у гўштни фақат ора-сира (вақти-вақти билан) топар эди, шунинг учун унга (куракни) тезроқ тақдим этилар эди, чунки у энг тез пишадигани эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдангина биламиз.