حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عُمَرَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةً لِوَقْتِهَا الآخِرِ مَرَّتَيْنِ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِمُتَّصِلٍ . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَالْوَقْتُ الأَوَّلُ مِنَ الصَّلاَةِ أَفْضَلُ . وَمِمَّا يَدُلُّ عَلَى فَضْلِ أَوَّلِ الْوَقْتِ عَلَى آخِرِهِ اخْتِيَارُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ فَلَمْ يَكُونُوا يَخْتَارُونَ إِلاَّ مَا هُوَ أَفْضَلُ وَلَمْ يَكُونُوا يَدَعُونَ الْفَضْلَ وَكَانُوا يُصَلُّونَ فِي أَوَّلِ الْوَقْتِ . قَالَ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ أَبُو الْوَلِيدِ الْمَكِّيُّ عَنِ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс, Холид ибн Язиддан, у Саид ибн Абу Ҳилоллдан, у Ишоқ ибн Умардан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аллаҳ у зотнинг жонини олгунларига қадар бирор намозни охирги вақтида икки марта (ҳам) ўқимаганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан ғариб ҳадисдир, ва унинг исноди уланган (муттасил) эмас. Шофеий деди: Намознинг аввалги вақти афзалдир. Аввалги вақтнинг охиргисидан афзаллигига далолат қиладиган нарсалардан бири — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умарнинг ихтиёри; улар фақат афзал бўлганини ихтиёр қилардилар ва фазилатни тарк этмасдилар, ҳамда аввалги вақтда намоз ўқирдилар. (Термизий) деди: Буни бизга Абул-Валид ал-Маккий Шофеийдан ривоят қилди.