حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الظُّرُوفِ فَشَكَتْ إِلَيْهِ الأَنْصَارُ فَقَالُوا لَيْسَ لَنَا وِعَاءٌ . قَالَ " فَلاَ إِذًا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий, Суфёндан, у Мансурдан, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Жобир ибн Абдуллаҳ(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (баъзи) идишлардан қайтардилар. Шунда ансорлар у зотга: «Бизнинг (бошқа) идишимиз йўқ,» деб шикоят қилдилар. У: «Ундай бўлса, майли (фойдаланинг),» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Абу Саид, Абу Ҳурайра ва Абдуллаҳ ибн Амрдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.