حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أُمِّهِ أُمِّ كُلْثُومٍ بِنْتِ عُقْبَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَيْسَ بِالْكَاذِبِ مَنْ أَصْلَحَ بَيْنَ النَّاسِ فَقَالَ خَيْرًا أَوْ نَمَى خَيْرًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Ҳумайд ибн Абдураҳмондан, у онаси Умму Кулсум бинти Уқбадан (ривоят қилдики), у (аёл) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Одамлар орасини ислоҳ қилиб, яхшилик айтадиган ёки яхшиликни етказадиган киши ёлғончи эмас,» деб айтаётганларини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.