حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أُعْطِيَ عَطَاءً فَوَجَدَ فَلْيَجْزِ بِهِ وَمَنْ لَمْ يَجِدْ فَلْيُثْنِ فَإِنَّ مَنْ أَثْنَى فَقَدْ شَكَرَ وَمَنْ كَتَمَ فَقَدْ كَفَرَ وَمَنْ تَحَلَّى بِمَا لَمْ يُعْطَهُ كَانَ كَلاَبِسِ ثَوْبَىْ زُورٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ وَعَائِشَةَ . وَمَعْنَى قَوْلِهِ " وَمَنْ كَتَمَ فَقَدْ كَفَرَ " . يَقُولُ قَدْ كَفَرَ تِلْكَ النِّعْمَةَ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш хабар берди, у Умора ибн Ғазийядан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Кимга бир инъом берилса, (тақдирлаш учун) бирор нарса топса, уни (инъом билан) қайтарсин; топмаган киши эса (уни) мақтасин, зеро ким мақтаса, шубҳасиз, шукр қилибди; ким (неъматни) яширса, шубҳасиз, куфр (нонкўрлик) қилибди; ким ўзига берилмаган нарса билан зийнатланса (мақтанса), у икки ёлғон либосини кийган киши кабидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир; бу бобда Асмо бинт Абу Бакр ва Оишадан ҳам (ривоят) бор. Унинг «ким яширса, шубҳасиз, куфр қилибди,» деган сўзининг маъноси: у ўша неъматни инкор этибди (нонкўрлик қилибди), дейишидир.