حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ جَدَّتَهُ، مُلَيْكَةَ دَعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِطَعَامٍ صَنَعَتْهُ فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ قَالَ " قُومُوا فَلْنُصَلِّ بِكُمْ " . قَالَ أَنَسٌ فَقُمْتُ إِلَى حَصِيرٍ لَنَا قَدِ اسْوَدَّ مِنْ طُولِ مَا لُبِسَ فَنَضَحْتُهُ بِالْمَاءِ فَقَامَ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَصَفَفْتُ عَلَيْهِ أَنَا وَالْيَتِيمُ وَرَاءَهُ وَالْعَجُوزُ مِنْ وَرَائِنَا فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ انْصَرَفَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا إِذَا كَانَ مَعَ الإِمَامِ رَجُلٌ وَامْرَأَةٌ قَامَ الرَّجُلُ عَنْ يَمِينِ الإِمَامِ وَالْمَرْأَةُ خَلْفَهُمَا . وَقَدِ احْتَجَّ بَعْضُ النَّاسِ بِهَذَا الْحَدِيثِ فِي إِجَازَةِ الصَّلاَةِ إِذَا كَانَ الرَّجُلُ خَلْفَ الصَّفِّ وَحْدَهُ وَقَالُوا إِنَّ الصَّبِيَّ لَمْ تَكُنْ لَهُ صَلاَةٌ وَكَأَنَّ أَنَسًا كَانَ خَلْفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَحْدَهُ فِي الصَّفِّ . وَلَيْسَ الأَمْرُ عَلَى مَا ذَهَبُوا إِلَيْهِ لأَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَقَامَهُ مَعَ الْيَتِيمِ خَلْفَهُ فَلَوْلاَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَعَلَ لِلْيَتِيمِ صَلاَةً لَمَا أَقَامَ الْيَتِيمَ مَعَهُ وَلأَقَامَهُ عَنْ يَمِينِهِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ مُوسَى بْنِ أَنَسٍ عَنْ أَنَسٍ أَنَّهُ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَقَامَهُ عَنْ يَمِينِهِ . وَفِي هَذَا الْحَدِيثِ دَلاَلَةٌ أَنَّهُ إِنَّمَا صَلَّى تَطَوُّعًا أَرَادَ إِدْخَالَ الْبَرَكَةِ عَلَيْهِمْ .
Бизга Ишоқ ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), унинг бувиси Мулайка Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ўзи тайёрлаган таомга таклиф қилди. У ундан тановул қилдилар, сўнг: «Туринглар, сизларга (имом бўлиб) намоз ўқияйлик,» дедилар. Анас деди: мен узоқ фойдаланилгани сабабли қорайган бўйрамиз томон турдим ва уни сув билан намладим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг устида (намозга) турдилар, мен ва етим унинг ортида саф тортдик, кампир эса бизнинг ортимизда (турди). У бизга икки ракат намоз ўқиб бердилар, сўнг (намоздан) чиқдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Аҳли илмнинг кўпчилигининг амали шунга (биноандир); улар дедилар: агар имом билан бирга бир эркак ва бир аёл бўлса, эркак имомнинг ўнг томонида туради, аёл эса уларнинг ортида (туради). Баъзи кишилар бу ҳадис билан киши сафнинг ортида ёлғиз бўлганда намознинг жоизлигига ҳужжат келтирганлар ва: «Бола (етим)нинг намози йўқ эди, гўё Анас сафда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида ёлғиз эди,» деганлар. Лекин иш улар ўйлагандек эмас, чунки Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни етим билан бирга ортида турғаздилар; агар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) етим учун намоз (эътибори) бермаганларида эди, уни ўзи билан бирга турғазмас, балки уни ўнг томонида турғазар эдилар. Мусо ибн Анасдан, у Анасдан ривоят қилинишича, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиган, шунда у (Набий) уни ўнг томонида турғазган. Бу ҳадисда у (Набий) фақат уларга барака киритишни истаб нафл намоз ўқиганига далолат бордир.