حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَذَكَرَ نَحْوَ هَذَا الْحَدِيثِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَحَدِيثُ شَيْبَانَ أَتَمُّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي عَوَانَةَ وَأَطْوَلُ . وَشَيْبَانُ ثِقَةٌ عِنْدَهُمْ صَاحِبُ كِتَابٍ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ وَرُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَيْضًا .
Бизга Солиҳ ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни Абу Бакр ва Умар билан (ташқарига) чиқдилар — ва бу ҳадисга ўхшашни зикр қилди, лекин унда «Абу Ҳурайрадан» деб зикр қилмади. Шайбонинг ҳадиси Абу Авонанинг ҳадисидан тўлиқроқ ва узунроқдир. Шайбон уларнинг наздида ишончли, китоб соҳибидир. Бу ҳадис Абу Ҳурайрадан бу йўлдан бошқа тарзда ҳам ривоят қилинган, ҳамда Ибн Аббосдан ҳам ривоят қилинган.