حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ خُبَيْبِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَفْصِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَوْ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " سَبْعَةٌ يُظِلُّهُمُ اللَّهُ فِي ظِلِّهِ يَوْمَ لاَ ظِلَّ إِلاَّ ظِلُّهُ إِمَامٌ عَادِلٌ وَشَابٌّ نَشَأَ بِعِبَادَةِ اللَّهِ وَرَجُلٌ كَانَ قَلْبُهُ مُعَلَّقًا بِالْمَسْجِدِ إِذَا خَرَجَ مِنْهُ حَتَّى يَعُودَ إِلَيْهِ وَرَجُلاَنِ تَحَابَّا فِي اللَّهِ فَاجْتَمَعَا عَلَى ذَلِكَ وَتَفَرَّقَا وَرَجُلٌ ذَكَرَ اللَّهَ خَالِيًا فَفَاضَتْ عَيْنَاهُ وَرَجُلٌ دَعَتْهُ امْرَأَةٌ ذَاتُ حَسَبٍ وَجَمَالٍ فَقَالَ إِنِّي أَخَافُ اللَّهَ وَرَجُلٌ تَصَدَّقَ بِصَدَقَةٍ فَأَخْفَاهَا حَتَّى لاَ تَعْلَمَ شِمَالُهُ مَا تُنْفِقُ يَمِينُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ مِثْلَ هَذَا وَشَكَّ فِيهِ وَقَالَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَوْ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ رَوَاهُ عَنْ خُبَيْبِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَلَمْ يَشُكَّ فِيهِ يَقُولُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . حَدَّثَنَا سَوَّارُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْعَنْبَرِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، حَدَّثَنِي خُبَيْبٌ، عَنْ حَفْصِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ بِمَعْنَاهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ " كَانَ قَلْبُهُ مُعَلَّقًا بِالْمَسَاجِدِ " . وَقَالَ " ذَاتُ مَنْصِبٍ وَجَمَالٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ривоят қилди, Хубайб ибн Абдурраҳмондан, у Ҳафс ибн Осимдан, у Абу Ҳурайрадан ёки Абу Саиддан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Етти (тоифа кишини) Аллаҳ Ўз соясидан бошқа соя бўлмаган кунда Ўз соясида (паноҳида) соялантиради: одил имом; Аллаҳнинг ибодатида вояга етган йигит; қалби масжидга боғлиқ, ундан чиқса, унга қайтиб келгунча (интизор) киши; Аллаҳ (йўли) учун бир-бирини севган, шу (севги) устида бирлашиб, шу (севги) устида ажралган икки киши; ёлғиз ҳолда Аллаҳни зикр қилиб, кўзлари ёшга тўлган киши; насаб-мавқе ва гўзаллик эгаси бўлган аёл уни (зинога) чақириб, у: ‹Мен Аллаҳдан қўрқаман,› деган киши; ва бир садақани шундай яшириб қилган кишики, чап қўли ўнг қўли нима сарфлаганини билмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис Молик ибн Анасдан бир неча йўл билан шунга ўхшаш ривоят қилинган, унда (рови) шубҳа қилиб: «Абу Ҳурайрадан ёки Абу Саиддан,» деган; Убайдуллаҳ ибн Умар эса буни Хубайб ибн Абдурраҳмондан шубҳасиз ривоят қилиб: «Абу Ҳурайрадан,» деган. Бизга Саввор ибн Абдуллаҳ ал-Анбарий ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилиб, иккаласи дедилар: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Умардан, менга Хубайб ривоят қилди, Ҳафс ибн Осимдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Молик ибн Анаснинг ҳадисига маъно жиҳатидан ўхшаш (ривоят қилди), фақат у: «Қалби масжидларга боғлиқ эди,» деди ва: «Мавқе ва гўзаллик эгаси (аёл),» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.