حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، وَيَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ حَارِثَةَ بْنِ أَبِي الرِّجَالِ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ قَالَ " سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ وَتَبَارَكَ اسْمُكَ وَتَعَالَى جَدُّكَ وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عَائِشَةَ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَحَارِثَةُ قَدْ تُكُلِّمَ فِيهِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ . وَأَبُو الرِّجَالِ اسْمُهُ مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَدِينِيُّ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ва Яҳё ибн Мусо ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абу Муовия Ҳориса ибн Абур-Рижолдан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида: «Субҳонака-Ллоҳумма ва биҳамдика, ва таборакасмука, ва таоло жаддука, ва ло илаҳа ғайрука (Эй Аллаҳ, Сени ҳамдинг ила поклайман, Сенинг исминг баракотлидир, Сенинг улуғлигинг олийдир ва Сендан ўзга илоҳ йўқ),» дердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Оиша ҳадиси сифатида фақат шу йўлдан биламиз. Ҳориса ҳақида унинг ҳифзи (ёдлаш қуввати) жиҳатидан (танқид билан) сўз айтилган. Абур-Рижолнинг исми Муҳаммад ибн Абдураҳмон ал-Мадинийдир.