حَدَّثَنَا أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ أَبِي السَّفَرِ، - وَاسْمُهُ أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْهَمْدَانِيُّ الْكُوفِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ يُونُسَ بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيِّ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَصَابَ حَدًّا فَعُجِّلَ عُقُوبَتُهُ فِي الدُّنْيَا فَاللَّهُ أَعْدَلُ مِنْ أَنْ يُثَنِّيَ عَلَى عَبْدِهِ الْعُقُوبَةَ فِي الآخِرَةِ وَمَنْ أَصَابَ حَدًّا فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ وَعَفَا عَنْهُ فَاللَّهُ أَكْرَمُ مِنْ أَنْ يَعُودَ فِي شَيْءٍ قَدْ عَفَا عَنْهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ . وَهَذَا قَوْلُ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ نَعْلَمُ أَحَدًا كَفَّرَ أَحَدًا بِالزِّنَا أَوِ السَّرِقَةِ وَشُرْبِ الْخَمْرِ .
Бизга Абу Убайда ибн Абус-Сафар — унинг исми Аҳмад ибн Абдуллаҳ ал-Ҳамдоний ал-Куфий — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Юнус ибн Абу Ишоқдан, у Абу Ишоқ ал-Ҳамдонийдан, у Абу Жуҳайфадан, у Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Ким ҳад (жазосига лойиқ бир иш) қилса-ю, жазоси унга дунёда тезлаштирилса, Аллаҳ бандасига охиратда жазони такрор қўллашдан адолатлироқдир. Ким ҳад (жазосига лойиқ бир иш) қилса-ю, Аллаҳ уни (гуноҳини) ёпиб, ундан кечиб юборса, Аллаҳ Ўзи аллақачон афв этган нарсага қайтишдан карамлироқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир. Бу — илм аҳлининг сўзидир: биз ҳеч кимнинг зино, ўғрилик ёки май ичиш (сабабли) бировни кофир деб чиқарганини билмаймиз.