حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا مُجَاهِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَتَانِي جِبْرِيلُ فَقَالَ إِنِّي كُنْتُ أَتَيْتُكَ الْبَارِحَةَ فَلَمْ يَمْنَعْنِي أَنْ أَكُونَ دَخَلْتُ عَلَيْكَ الْبَيْتَ الَّذِي كُنْتَ فِيهِ إِلاَّ أَنَّهُ كَانَ فِي بَابِ الْبَيْتِ تِمْثَالُ الرِّجَالِ وَكَانَ فِي الْبَيْتِ قِرَامُ سِتْرٍ فِيهِ تَمَاثِيلُ وَكَانَ فِي الْبَيْتِ كَلْبٌ فَمُرْ بِرَأْسِ التِّمْثَالِ الَّذِي بِالْبَابِ فَلْيُقْطَعْ فَيَصِيرَ كَهَيْئَةِ الشَّجَرَةِ وَمُرْ بِالسِّتْرِ فَلْيُقْطَعْ وَيُجْعَلْ مِنْهُ وِسَادَتَيْنِ مُنْتَبَذَتَيْنِ يُوَطَآنِ وَمُرْ بِالْكَلْبِ فَيُخْرَجْ " . فَفَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ ذَلِكَ الْكَلْبُ جَرْوًا لِلْحَسَنِ أَوِ الْحُسَيْنِ تَحْتَ نَضَدٍ لَهُ فَأَمَرَ بِهِ فَأُخْرِجَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأَبِي طَلْحَةَ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Юнус ибн Абу Ишоқ хабар берди, бизга Мужоҳид ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Жибрил ҳузуримга келди ва деди: «Мен кеча сенинг олдингга келган эдим, лекин сен турган уйга киришимга, фақат уйнинг эшигида эркак кишиларнинг суврати борлиги, уйда эса сувратлар бўлган парда осилганлиги ва уйда ит борлиги тўсқинлик қилди. Энди эшикдаги сувратнинг бошини кесиб ташлашга буюр, токи у дарахт (шохи) шаклида бўлиб қолсин; пардани ҳам кесиб, ундан иккита оёқ остига тўшаладиган, ташлаб қўйиладиган ёстиқ қилишга буюр; итни ҳам чиқариб юборишга буюр.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилдилар. У ит Ҳасан ёки Ҳусайннинг кучуги бўлиб, уларнинг бир тахти остида экан, у (Набий) буюрдилар ва у чиқариб юборилди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Оиша ва Абу Талҳадан ҳам (ҳадис ривоят қилинган).