حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لِكُلِّ نَبِيٍّ وُلاَةً مِنَ النَّبِيِّينَ وَإِنَّ وَلِيِّيَ أَبِي وَخَلِيلُ رَبِّي " . ثُمَّ قَرَأَ : (إِنَّ أَوْلَى النَّاسِ بِإِبْرَاهِيمَ لَلَّذِينَ اتَّبَعُوهُ وَهَذَا النَّبِيُّ وَالَّذِينَ آمَنُوا وَاللَّهُ وَلِيُّ الْمُؤْمِنِينَ ). حَدَّثَنَا مَحْمُودٌ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ وَلَمْ يَقُلْ فِيهِ عَنْ مَسْرُوقٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي الضُّحَى عَنْ مَسْرُوقٍ وَأَبُو الضُّحَى اسْمُهُ مُسْلِمُ بْنُ صُبَيْحٍ . حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِ أَبِي نُعَيْمٍ وَلَيْسَ فِيهِ عَنْ مَسْرُوقٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у отасидан, у Абуд-Дуҳодан, у Масруқдан, у Абдуллаҳ (ибн Масъуд)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, ҳар бир набийнинг набийлардан дўстлари (ҳомийлари) бўлган. Менинг дўстим — отам (Иброҳим) ва Роббимнинг халилидир (яқин дўстидир),» дедилар. Сўнг (бу оятни) ўқидилар: «Албатта, Иброҳимга одамларнинг энг яқини унга эргашганлар, мана шу Набий ва имон келтирганлардир. Аллаҳ мўминларнинг дўстидир,» (Оли Имрон сураси, 68). Бизга Маҳмуд ривоят қилди, бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у отасидан, у Абуд-Дуҳодан, у Абдуллаҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунингдек (ривоят қилди), аммо унда «Масруқдан» демади. Абу Исо (Термизий) деди: бу (ривоят) Абуд-Дуҳонинг Масруқдан (қилган) ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир. Абуд-Дуҳонинг исми Муслим ибн Субайҳдир. Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у отасидан, у Абуд-Дуҳодан, у Абдуллаҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Абу Нуаймнинг ҳадисига ўхшаш (ривоят қилди), унда «Масруқдан» (сўзи) йўқ.