حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا عِيسَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي عَيَّاشٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ ذَبَحَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الذَّبْحِ كَبْشَيْنِ أَقْرَنَيْنِ أَمْلَحَيْنِ مُوجَأَيْنِ فَلَمَّا وَجَّهَهُمَا قَالَ " إِنِّي وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ عَلَى مِلَّةِ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَاىَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ مِنْكَ وَلَكَ عَنْ مُحَمَّدٍ وَأُمَّتِهِ بِاسْمِ اللَّهِ وَاللَّهُ أَكْبَرُ " . ثُمَّ ذَبَحَ .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Исо ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ишоқ Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абу Айёшдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилиб деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сўйиш (қурбонлик) кунида икки шохли, оқ-қора, бежи қилинган (уруғдони эзилган) қўчқорни сўйдилар. Уларни (қиблага) йўналтирганларида: «Албатта мен юзимни ҳаниф ҳолда осмонлар ва ерни яратган Зотга йўналтирдим ва мен мушриклардан эмасман. Албатта намозим, ибодатим, ҳаётим ва ўлимим оламлар Робби Аллаҳ учундир. Унинг шериги йўқ. Шунга буюрилганман ва мен мусулмонларданман. Аллаҳумма, Сендан ва Сен учун — Муҳаммад ва унинг уммати томонидан. Бисмиллаҳ, валлаҳу акбар» дедилар. Сўнг сўйдилар.