حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ حَلَفَ عَلَى يَمِينٍ هُوَ فِيهَا فَاجِرٌ لِيَقْتَطِعَ بِهَا مَالَ امْرِئٍ مُسْلِمٍ لَقِيَ اللَّهَ وَهُوَ عَلَيْهِ غَضْبَانُ " . فَقَالَ الأَشْعَثُ بْنُ قَيْسٍ فِيَّ وَاللَّهِ كَانَ ذَلِكَ كَانَ بَيْنِي وَبَيْنَ رَجُلٍ مِنَ الْيَهُودِ أَرْضٌ فَجَحَدَنِي فَقَدَّمْتُهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلَكَ بَيِّنَةٌ " . فَقُلْتُ لاَ . فَقَالَ لِلْيَهُودِيِّ " احْلِفْ " . فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِذًا يَحْلِفَ فَيَذْهَبَ بِمَالِي فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: ( إِنَّ الَّذِينَ يَشْتَرُونَ بِعَهْدِ اللَّهِ وَأَيْمَانِهِمْ ثَمَنًا قَلِيلاً ) إِلَى آخِرِ الآيَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Шақиқ ибн Саламадан, у Абдуллаҳ (ибн Масъуд)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бирор мусулмон кишининг молини ноўрин эгаллаб олиш учун, ўзи унда ёлғончи бўлган ҳолда қасам ичса, у Аллаҳга, Аллаҳ унга ғазабли ҳолда йўлиқади,» дедилар. Шунда ал-Ашъас ибн Қайс деди: «Аллаҳга қасамки, бу менинг ҳақимда эди. Менинг билан бир яҳудий киши ўртасида (баҳсли) ер бор эди, у (ҳақимни) инкор қилди. Мен уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келтирдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Сенинг далил-исботинг борми?» дедилар. Мен: «Йўқ,» дедим. Шунда у яҳудийга: «Қасам ич,» дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, у қасам ичиб, молимни олиб кетади-ку!» дедим. Шунда Аллаҳ таборак ва таоло: «Албатта, Аллаҳнинг аҳдини ва ўз қасамларини арзон баҳога сотувчилар...» — оятнинг охиригача (оятини) нозил қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Ибн Абу Авфодан ҳам (ривоят) бор.