حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرٍ السَّهْمِيُّ، حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ : ( لَنْ تَنَالُوا الْبِرَّ حَتَّى تُنْفِقُوا مِمَّا تُحِبُّونَ ) أَوْ : (مَنْ ذَا الَّذِي يُقْرِضُ اللَّهَ قَرْضًا حَسَنًا ) قَالَ أَبُو طَلْحَةَ وَكَانَ لَهُ حِائِطٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ حَائِطِي لِلَّهِ وَلَوِ اسْتَطَعْتُ أَنْ أُسِرَّهُ لَمْ أُعْلِنْهُ . فَقَالَ " اجْعَلْهُ فِي قَرَابَتِكَ أَوْ أَقْرَبِيكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Бакр ас-Саҳмий хабар берди, бизга Ҳумайд ривоят қилди, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Ушбу оят: «Ўзингиз севган нарсалардан (Аллаҳ йўлида) инфоқ қилмагунингизча, ҳеч яхшилик (савоб)ка эриша олмайсиз,» (Оли Имрон сураси, 92) ёки: «Аллаҳга гўзал қарз берадиган ким бор?» (ояти) нозил бўлганида, Абу Талҳанинг — унинг бир боғи бор эди — деди: «Ё Расулуллаҳ, менинг боғим Аллаҳ учундир. Агар уни яширин (садақа) қила олганимда, ошкор қилмаган бўлардим.» Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни ўз қариндошларингга — яқин қариндошларингга бер,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадисни Молик ибн Анас, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан ҳам ривоят қилган.