حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي زِيَادٍ، حَدَّثَنَا أَبُو زَيْدٍ، عَنْ عَوْفٍ، عَنْ قَسَامَةَ بْنِ زُهَيْرٍ، حَدَّثَنَا الأَشْعَرِيُّ، قَالَ لَمَّا نَزَلََ : (وأنْذِرْ عَشِيرَتَكَ الأَقْرَبِينَ ) وَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَصْبُعَيْهِ فِي أُذُنَيْهِ فَرَفَعَ مِنْ صَوْتِهِ فَقَالَ " يَا بَنِي عَبْدِ مَنَافٍ يَا صَبَاحَاهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَبِي مُوسَى . وَقَدْ رَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ عَوْفٍ عَنْ قَسَامَةَ بْنِ زُهَيْرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً وَلَمْ يَذْكُرُوا فِيهِ عَنْ أَبِي مُوسَى وَهُوَ أَصَحُّ ذَاكَرْتُ بِهِ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ فَلَمْ يَعْرِفْهُ مِنْ حَدِيثِ أَبِي مُوسَى .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абу Зиёд ривоят қилди, у деди: бизга Абу Зайд Авфдан, у Қасома ибн Зуҳайрдан ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ашъарий ривоят қилди. У деди: «Ва энг яқин қариндошларингни огоҳлантир,» (ояти) нозил бўлганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки бармоқларини қулоқларига қўйиб, овозларини кўтардилар ва: «Эй Абд Маноф ўғиллари, ё сабоҳоҳ (ҳушёр бўлинглар)!» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўл билан, Абу Мусонинг ривоятидан ғарибдир. Баъзилари уни Авфдан, у Қасома ибн Зуҳайрдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (тарзда) ривоят қилиб, унда Абу Мусодан (дегани)ни зикр қилмаганлар ва бу саҳиҳроқдир. Мен буни Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) билан музокара қилдим, у уни Абу Мусонинг ривоятидан билмади.