حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زَحْرٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَهُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَبِيعُوا الْقَيْنَاتِ وَلاَ تَشْتَرُوهُنَّ وَلاَ تُعَلِّمُوهُنَّ وَلاَ خَيْرَ فِي تِجَارَةٍ فِيهِنَّ وَثَمَنُهُنَّ حَرَامٌ " . فِي مِثْلِ ذَلِكَ أُنْزِلَتْ عَلَيْهِ هَذِهِ الآيَةُ : (ومِنَ النَّاسِ مَنْ يَشْتَرِي لَهْوَ الْحَدِيثِ لِيُضِلَّ عَنْ سَبِيلِ اللَّهِ ) إِلَى آخِرِ الآيَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا يُرْوَى مِنْ حَدِيثِ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ . وَالْقَاسِمُ ثِقَةٌ وَعَلِيُّ بْنُ يَزِيدَ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يَقُولُ الْقَاسِمُ ثِقَةٌ وَعَلِيُّ بْنُ يَزِيدَ يُضَعَّفُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Музар ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Заҳрдан, у Али ибн Язиддан, у ал-Қосим ибн Абдураҳмондан — у Абдураҳмоннинг озод қилган қули Абдураҳмондир — у Абу Умомадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Қўшиқчи чўриларни сотманглар, уларни сотиб ҳам олманглар, уларга (қўшиқни) ўргатманглар. Уларнинг (савдоси) тижоратида яхшилик йўқдир ва уларнинг баҳоси ҳаромдир,» дедилар. Шунга ўхшаш (нарса) ҳақида унга бу оят нозил қилинган: «Одамлар орасида шундай киши борки, у Аллаҳ йўлидан адаштириш учун беҳуда сўзни сотиб олади...» оятнинг охиригача (Луқмон сураси, 6). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. У фақат ал-Қосимнинг Абу Умомадан (қилган) ривоятидан ривоят қилинади. ал-Қосим ишончли (сиқа)дир, Али ибн Язид эса ҳадисда заиф (саналади). У деди: мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг: «ал-Қосим ишончли, Али ибн Язид эса заиф (саналади),» деганини эшитдим.