حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ نِيَارِ بْنِ مُكْرَمٍ الأَسْلَمِيِّ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ : ( الم * غُلِبَتِ الرُّومُ * فِي أَدْنَى الأَرْضِ وَهُمْ مِنْ بَعْدِ غَلَبِهِمْ سَيَغْلِبُونَ * فِي بِضْعِ سِنِينَ ) فَكَانَتْ فَارِسُ يَوْمَ نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ قَاهِرِينَ لِلرُّومِ وَكَانَ الْمُسْلِمُونَ يُحِبُّونَ ظُهُورَ الرُّومِ عَلَيْهِمْ لأَنَّهُمْ وَإِيَّاهُمْ أَهْلُ كِتَابٍ وَفِي ذَلِكَ قَوْلُ اللَّهِ تَعَالَى : (يوْمَئِذٍ يَفْرَحُ الْمُؤْمِنُونَ * بِنَصْرِ اللَّهِ يَنْصُرُ مَنْ يَشَاءُ وَهُوَ الْعَزِيزُ الرَّحِيمُ ) فَكَانَتْ قُرَيْشٌ تُحِبُّ ظُهُورَ فَارِسَ لأَنَّهُمْ وَإِيَّاهُمْ لَيْسُوا بِأَهْلِ كِتَابٍ وَلاَ إِيمَانٍ بِبَعْثٍ فَلَمَّا أَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى هَذِهِ الآيَةَ خَرَجَ أَبُو بَكْرٍ الصِّدِّيقُ رضى الله عنه يَصِيحُ فِي نَوَاحِي مَكَّةَ : ( الم * غُلِبَتِ الرُّومُ * فِي أَدْنَى الأَرْضِ وَهُمْ مِنْ بَعْدِ غَلَبِهِمْ سَيَغْلِبُونَ * فِي بِضْعِ سِنِينَ ) قَالَ نَاسٌ مِنْ قُرَيْشٍ لأَبِي بَكْرٍ فَذَلِكَ بَيْنَنَا وَبَيْنَكُمْ زَعَمَ صَاحِبُكُمْ أَنَّ الرُّومَ سَتَغْلِبُ فَارِسًا فِي بِضْعِ سِنِينَ أَفَلاَ نُرَاهِنُكَ عَلَى ذَلِكَ قَالَ بَلَى . وَذَلِكَ قَبْلَ تَحْرِيمِ الرِّهَانِ فَارْتَهَنَ أَبُو بَكْرٍ وَالْمُشْرِكُونَ وَتَوَاضَعُوا الرِّهَانَ وَقَالُوا لأَبِي بَكْرٍ كَمْ تَجْعَلُ الْبِضْعُ ثَلاَثُ سِنِينَ إِلَى تِسْعِ سِنِينَ فَسَمِّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ وَسَطًا تَنْتَهِي إِلَيْهِ . قَالَ فَسَمَّوْا بَيْنَهُمْ سِتَّ سِنِينَ قَالَ فَمَضَتِ السِّتُّ سِنِينَ قَبْلَ أَنْ يَظْهَرُوا فَأَخَذَ الْمُشْرِكُونَ رَهْنَ أَبِي بَكْرٍ فَلَمَّا دَخَلَتِ السَّنَةُ السَّابِعَةُ ظَهَرَتِ الرُّومُ عَلَى فَارِسَ فَعَابَ الْمُسْلِمُونَ عَلَى أَبِي بَكْرٍ تَسْمِيَةَ سِتِّ سِنِينَ لأَنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَالَ : (في بِضْعِ سِنِينَ ) قَالَ وَأَسْلَمَ عِنْدَ ذَلِكَ نَاسٌ كَثِيرٌ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ نِيَارِ بْنِ مُكْرَمٍ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي الزِّنَادِ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Увайс ривоят қилди, у деди: менга Ибн Абуз-Зинод ривоят қилди, Абуз-Зиноддан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Ниёр ибн Мукрам ал-Асламийдан (ривоят қилдики), у деди: «Алиф, Лом, Мим. Румликлар мағлуб бўлдилар. Энг яқин ерда. Ва улар ўз мағлубиятларидан кейин тезда ғолиб бўлурлар. Бир неча (бидъ) йилда» (Рум сураси, 1-4) (оятлари) нозил бўлганида, бу оят нозил бўлган куни форслар румликлар устидан ғолиб эдилар. Мусулмонлар румликларнинг улар (форслар) устидан ғолиб келишини истар эдилар, чунки улар аҳли китоб эдилар. Шу ҳақида Аллаҳ таолонинг «Ўша кунда мўминлар Аллаҳнинг нусрати билан шод бўлурлар. У Хоҳлаган кишига ёрдам берур. У Азиз ва Раҳиймдир» (Рум сураси, 4-5) деган сўзи (бордир). Қурайшликлар эса форсларнинг ғолиб келишини истар эдилар, чунки улар аҳли китоб ҳам, қайта тирилишга имон келтирувчи ҳам эмас эдилар. Аллаҳ таоло бу оятни нозил қилганида, Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллаҳу анҳу) Макканинг атрофларида «Алиф, Лом, Мим. Румликлар мағлуб бўлдилар. Энг яқин ерда. Ва улар ўз мағлубиятларидан кейин тезда ғолиб бўлурлар. Бир неча йилда» (дея) жар солиб чиқди. Қурайшлик бир неча кишилар Абу Бакрга: «Бу биз билан сизнинг орангизда (бир нарса). Сенинг соҳибинг румликлар бир неча йилда форслар устидан ғолиб келишини даъво қиляпти. Бунинг устидан биз сен билан гаров боғламайликми?» дедилар. У: «Албатта (боғлаймиз),» деди. Бу гаров ҳаром қилинишидан олдин эди. Шундай қилиб, Абу Бакр ва мушриклар гаров боғлашди ва гаровни қўйишди. Улар Абу Бакрга: «бидъни неча (йил) деб белгилайсан? Уч йилдан тўққиз йилгача. Биз билан сенинг орангда ўртача (бир муддат) айт, шунга тўхтайлик,» дедилар. У деди: шунда улар ўрталарида олти йилни белгилашди. У деди: улар (румликлар) ғолиб бўлишидан олдин олти йил ўтди. Шунда мушриклар Абу Бакрнинг гаровини олишди. Еттинчи йил кирганида, румликлар форслар устидан ғолиб бўлдилар. Мусулмонлар Абу Бакрнинг олти йилни белгилаганини айблашди, чунки Аллаҳ таоло «Бир неча (бидъ) йилда» деган эди. У деди: ўша пайтда кўплаб кишилар Ислом (динига) кирдилар. У (Абу Исо) деди: бу ҳадис саҳиҳ ҳасан ғарибдир, Ниёр ибн Мукрамнинг ривоятидан(дир). Биз уни фақат Абдураҳмон ибн Абуз-Зиноднинг ривоятидан биламиз.