حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَا أَنَا أَسِيرُ فِي الْجَنَّةِ إِذْ عَرَضَ لِي نَهْرٌ حَافَّتَاهُ قِبَابُ اللُّؤْلُؤِ . قُلْتُ لِلْمَلَكِ مَا هَذَا قَالَ هَذَا الْكَوْثَرُ الَّذِي أَعْطَاكَهُ اللَّهُ قَالَ ثُمَّ ضَرَبَ بِيَدِهِ إِلَى طِينَةٍ فَاسْتَخْرَجَ مِسْكًا ثُمَّ رُفِعَتْ لِي سِدْرَةُ الْمُنْتَهَى فَرَأَيْتُ عِنْدَهَا نُورًا عَظِيمًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَنَسٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Сурайж ибн ан-Нуъмон ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам ибн Абдулмалик ривоят қилди, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен жаннатда юриб турганимда, қаршимда бир дарё пайдо бўлди, унинг икки соҳили дурдан (ясалган) гумбазлар эди. Мен малоикага: «Бу нима?» дедим. У: «Бу Аллаҳ сенга ато этган Кавсардир,» деди,» дедилар. У деди: «Кейин у қўлини бир лойга уриб, ундан мушк чиқарди. Сўнгра менга Сидратул-Мунтеҳо кўтариб кўрсатилди, мен унинг ҳузурида улкан нурни кўрдим,» (дедилар). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У Анасдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.