حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي سَعْدٍ، سَعِيدِ بْنِ الْمَرْزُبَانِ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ ثَوْبَانَ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَالَ حِينَ يُمْسِي رَضِيتُ بِاللَّهِ رَبًّا وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا وَبِمُحَمَّدٍ نَبِيًّا كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُرْضِيَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Уқба ибн Холид, Абу Саъд Саид ибн ал-Марзубондан, у Абу Саламадан, у Савбон (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким оқшомга кирганида: ‹Разиту биллаҳи Раббан, ва бил-Ислами динан, ва би-Муҳаммадин набийян (Рабб сифатида Аллаҳдан, дин сифатида Исломдан ва набий сифатида Муҳаммаддан рози бўлдим)› деса, Аллаҳнинг уни рози қилиши (Унинг зиммасига) ҳақ бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.