حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، - وَهُوَ الطَّيَالِسِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبَانَ بْنِ عُثْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ، رضى الله عنه يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مِنْ عَبْدٍ يَقُولُ فِي صَبَاحِ كُلِّ يَوْمٍ وَمَسَاءِ كُلِّ لَيْلَةٍ بِسْمِ اللَّهِ الَّذِي لاَ يَضُرُّ مَعَ اسْمِهِ شَيْءٌ فِي الأَرْضِ وَلاَ فِي السَّمَاءِ وَهُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَيَضُرُّهُ شَيْءٌ " . وَكَانَ أَبَانُ قَدْ أَصَابَهُ طَرَفُ فَالَجِ فَجَعَلَ الرَّجُلُ يَنْظُرُ إِلَيْهِ فَقَالَ لَهُ أَبَانُ مَا تَنْظُرُ أَمَا إِنَّ الْحَدِيثَ كَمَا حَدَّثْتُكَ وَلَكِنِّي لَمْ أَقُلْهُ يَوْمَئِذٍ لِيُمْضِيَ اللَّهُ عَلَىَّ قَدَرَهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд — у Таёлисийдир — ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Абуз-Зинод, отасидан, у Абон ибн Усмондан (ривоят қилдики), у деди: мен Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу)дан эшитдим, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар куннинг эртаси ва ҳар кечанинг оқшомида уч марта: ‹Бисмиллаҳиллази ла язурру маъасмиҳи шайъун фил-арзи ва ла фис-самаи ва ҳувас-Самиъул-Алим (Шундай Аллаҳнинг номи биланки, Унинг номи ила ер ва осмонда ҳеч нарса зарар етказа олмайди, У Эшитувчи ва Билувчидир)› дейдиган бир банда йўқки, унга бирор нарса зарар етказа олсин,» дедилар, деб айтаётганини эшитдим. Абонни ярим фалаж зарбаси тутган эди, шунда у киши унга тикилиб қолди. Абон унга: «Нимага қарайсан? Албатта, ҳадис мен сенга айтганимдек, лекин мен ўша куни уни айтмаган эдим — Аллаҳ ўз қадерини менга ўтказсин (деб),» деди. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي سَعْدٍ، سَعِيدِ بْنِ الْمَرْزُبَانِ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ ثَوْبَانَ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَالَ حِينَ يُمْسِي رَضِيتُ بِاللَّهِ رَبًّا وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا وَبِمُحَمَّدٍ نَبِيًّا كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُرْضِيَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Уқба ибн Холид, Абу Саъд Саид ибн ал-Марзубондан, у Абу Саламадан, у Савбон (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким оқшомга кирганида: ‹Разиту биллаҳи Раббан, ва бил-Ислами динан, ва би-Муҳаммадин набийян (Рабб сифатида Аллаҳдан, дин сифатида Исломдан ва набий сифатида Муҳаммаддан рози бўлдим)› деса, Аллаҳнинг уни рози қилиши (Унинг зиммасига) ҳақ бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَمْسَى قَالَ " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ أُرَاهُ قَالَ فِيهَا لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ أَسْأَلُكَ خَيْرَ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَخَيْرَ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَشَرِّ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَسُوءِ الْكِبَرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ النَّارِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ " . وَإِذَا أَصْبَحَ قَالَ ذَلِكَ أَيْضًا " أَصْبَحْنَا وَأَصْبَحَ الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ بِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ لَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Жарир, ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқшомга кирганида: «Амсайна ва амсал-мулку лиллаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ, ва ла илаҳа иллаллаҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ» дердилар — ўйлайманки, унда «лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қадир, асъалука хайра ма фи ҳазиҳил-лайлати ва хайра ма баъдаҳа, ва аъузу бика мин шарри ҳазиҳил-лайлати ва шарри ма баъдаҳа, ва аъузу бика минал-касали ва суъил-кибари, ва аъузу бика мин азабин-нари ва азабил-қабр» (деган сўзларни ҳам) айтдилар, яъни: «Биз оқшомга кирдик ва мулк Аллаҳники бўлиб оқшомга кирди, ҳамд Аллаҳга, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, Ягонадир, шериги йўқ. Мулк Унга хосдир, ҳамд Унга хосдир ва У ҳар нарсага қодирдир. Мендан Сен бу кечада бор яхшиликни ва ундан кейинги яхшиликни сўрайман, бу кечанинг ёмонлигидан ва ундан кейинги нарсанинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман, дангасалик ва кексаликнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман, дўзах азобидан ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман.» Эрталабга кирганида ҳам ҳудди шуни айтдилар: «Асбаҳна ва асбаҳал-мулку лиллаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ (Биз эрталабга кирдик ва мулк Аллаҳники бўлиб эрталабга кирди, ҳамд Аллаҳга).» (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шуъба уни шу иснод билан Ибн Масъуддан ривоят қилиб, уни марфуъ қилмаган.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُ أَصْحَابَهُ يَقُولُ " إِذَا أَصْبَحَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلِ اللَّهُمَّ بِكَ أَصْبَحْنَا وَبِكَ أَمْسَيْنَا وَبِكَ نَحْيَا وَبِكَ نَمُوتُ وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ . وَإِذَا أَمْسَى فَلْيَقُلِ اللَّهُمَّ بِكَ أَمْسَيْنَا وَبِكَ أَصْبَحْنَا وَبِكَ نَحْيَا وَبِكَ نَمُوتُ وَإِلَيْكَ النُّشُورُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Суҳайл ибн Абу Солиҳ хабар берди, отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларига ўргатиб дердилар: «Сиздан бирингиз эрталабга кирса, айтсин: ‹Аллаҳумма бика асбаҳна ва бика амсайна ва бика наҳя ва бика намуту ва илайкал-масир (Эй Аллаҳ, Сен билан эрталабга кирдик ва Сен билан оқшомга кирдик, Сен билан тирик бўламиз ва Сен билан ўламиз, қайтиш Сенгадир).› Оқшомга кирса, айтсин: ‹Аллаҳумма бика амсайна ва бика асбаҳна ва бика наҳя ва бика намуту ва илайкан-нушур (Эй Аллаҳ, Сен билан оқшомга кирдик ва Сен билан эрталабга кирдик, Сен билан тирик бўламиз ва Сен билан ўламиз, тирилиш Сенгадир).›» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.