حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَمْسَى قَالَ " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ أُرَاهُ قَالَ فِيهَا لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ أَسْأَلُكَ خَيْرَ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَخَيْرَ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَشَرِّ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَسُوءِ الْكِبَرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ النَّارِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ " . وَإِذَا أَصْبَحَ قَالَ ذَلِكَ أَيْضًا " أَصْبَحْنَا وَأَصْبَحَ الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ بِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ لَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Жарир, ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқшомга кирганида: «Амсайна ва амсал-мулку лиллаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ, ва ла илаҳа иллаллаҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ» дердилар — ўйлайманки, унда «лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қадир, асъалука хайра ма фи ҳазиҳил-лайлати ва хайра ма баъдаҳа, ва аъузу бика мин шарри ҳазиҳил-лайлати ва шарри ма баъдаҳа, ва аъузу бика минал-касали ва суъил-кибари, ва аъузу бика мин азабин-нари ва азабил-қабр» (деган сўзларни ҳам) айтдилар, яъни: «Биз оқшомга кирдик ва мулк Аллаҳники бўлиб оқшомга кирди, ҳамд Аллаҳга, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, Ягонадир, шериги йўқ. Мулк Унга хосдир, ҳамд Унга хосдир ва У ҳар нарсага қодирдир. Мендан Сен бу кечада бор яхшиликни ва ундан кейинги яхшиликни сўрайман, бу кечанинг ёмонлигидан ва ундан кейинги нарсанинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман, дангасалик ва кексаликнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман, дўзах азобидан ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман.» Эрталабга кирганида ҳам ҳудди шуни айтдилар: «Асбаҳна ва асбаҳал-мулку лиллаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ (Биз эрталабга кирдик ва мулк Аллаҳники бўлиб эрталабга кирди, ҳамд Аллаҳга).» (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шуъба уни шу иснод билан Ибн Масъуддан ривоят қилиб, уни марфуъ қилмаган.