حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ بْنِ أَعْيَنَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ إِذَا أَمْسَى " أَمْسَيْنَا وَأَمْسَى الْمُلْكُ لِلَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ " . زَادَ فِي حَدِيثِ جَرِيرٍ وَأَمَّا زُبَيْدٌ كَانَ يَقُولُ كَانَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ سُوَيْدٍ يَقُولُ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ رَبِّ أَسْأَلُكَ خَيْرَ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَخَيْرَ مَا بَعْدَهَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا فِي هَذِهِ اللَّيْلَةِ وَشَرِّ مَا بَعْدَهَا رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكَسَلِ وَمِنْ سُوءِ الْكِبْرِ أَوِ الْكُفْرِ رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابٍ فِي النَّارِ وَعَذَابٍ فِي الْقَبْرِ " . وَإِذَا أَصْبَحَ قَالَ ذَلِكَ أَيْضًا " أَصْبَحْنَا وَأَصْبَحَ الْمُلْكُ لِلَّهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سُوَيْدٍ قَالَ " مِنْ سُوءِ الْكِبْرِ " . وَلَمْ يَذْكُرْ سُوءَ الْكُفْرِ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя Холиддан ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Қудома ибн Аъян ривоят қилди, бизга Жарийр ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Иброҳим ибн Сувайддан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кечга кирганларида: «Амсайнаа ва амсал-мулку лиллаҳи вал-ҳамдулиллаҳи лаа илааҳа иллаллаҳу ваҳдаҳу лаа шарийка лаҳ (Кечга кирдик ва мулк Аллаҳ учун кечга кирди, ҳамд Аллаҳга, ягона Аллаҳдан ўзга илойҳ йўқ, Унинг шериги йўқ)» деяр эдилар. Жарийрнинг ҳадисида зиёда қилди: Зубайд эса: Иброҳим ибн Сувайд дерди, дейди: «Лаа илааҳа иллаллаҳу ваҳдаҳу лаа шарийка лаҳу лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува алаа кулли шайъин қодийр. Робби асъалука хайра маа фий ҳаазиҳил-лайлати ва хайра маа баъдаҳаа ва аъуузу бика мин шарри маа фий ҳаазиҳил-лайлати ва шарри маа баъдаҳаа. Робби аъуузу бика минал-касали ва мин сууил-кибри авил-куфри. Робби аъуузу бика мин азаабин фин-наари ва азаабин фил-қабр (Ягона Аллаҳдан ўзга илойҳ йўқ, шериги йўқ, мулк Уники, ҳамд Уники, У ҳар нарсага қодир. Эй Роббим, бу кечадаги яхшиликни ва ундан кейинги яхшиликни Сендан сўрайман; бу кечадаги ёмонликдан ва ундан кейинги ёмонликдан Сенга сиғинаман. Эй Роббим, дангасаликдан ва кибрнинг ёмонлигидан ёки куфрдан Сенга сиғинаман. Эй Роббим, дўзахдаги азобдан ва қабрдаги азобдан Сенга сиғинаман).» Тонгга чиққанларида ҳам шуни айтар эдилар: «Асбаҳнаа ва асбаҳал-мулку лиллаҳ (Тонгга чиқдик ва мулк Аллаҳ учун тонгга чиқди).» Абу Довуд деди: Буни Шуъба Салама ибн Куҳайлдан, у Иброҳим ибн Сувайддан ривоят қилди ва: «Мин сууил-кибр (кибрнинг ёмонлигидан)» деди ва «сууил-куфр (куфрнинг ёмонлигини)» зикр қилмади.