حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ ثَعْلَبَةَ الطَّائِيُّ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَالَ حِينَ يُصْبِحُ أَوْ حِينَ يُمْسِي اللَّهُمَّ أَنْتَ رَبِّي لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ خَلَقْتَنِي وَأَنَا عَبْدُكَ وَأَنَا عَلَى عَهْدِكَ وَوَعْدِكَ مَا اسْتَطَعْتُ أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا صَنَعْتُ أَبُوءُ بِنِعْمَتِكَ وَأَبُوءُ بِذَنْبِي فَاغْفِرْ لِي إِنَّهُ لاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ . فَمَاتَ مِنْ يَوْمِهِ أَوْ مِنْ لَيْلَتِهِ دَخَلَ الْجَنَّةَ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга ал-Валид ибн Саълаба ат-Тоий ибн Бурайдадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У дедилар: «Ким эрталаб ёки кечқурун: Аллаҳумма анта роббий лаа илааҳа иллаа анта холақтаний ва анаа абдука ва анаа алаа аҳдика ва ваъдика мастатўту, аъуузу бика мин шарри маа сонаъту, абууъу биниъматика ва абууъу бизанбий фағфир лий иннаҳу лаа яғфируз-зунууба иллаа анта (Эй Аллаҳ, Сен менинг Роббимсан, Сендан ўзга илойҳ йўқ. Сен мени яратдинг ва мен Сенинг бандангман. Имконим борича Сенинг аҳду ваъданг устидаман. Қилган ишларимнинг ёмонлигидан Сенга сиғинаман. Неъматингни эътироф этаман ва гуноҳимни эътироф этаман, бас, мени мағфират қил, чунки гуноҳларни Сендан ўзга кечирувчи йўқ) деса-ю, ўша куни ёки ўша кечаси ўлса, жаннатга киради.»