حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا أَزْهَرُ السَّمَّانُ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ جَاءَتْ فَاطِمَةُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَشْكُو مَجَلاً بِيَدَيْهَا فَأَمَرَهَا بِالتَّسْبِيحِ وَالتَّكْبِيرِ وَالتَّحْمِيدِ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Азҳар ас-Саммон ривоят қилди, у Ибн Авндан, у Муҳаммаддан, у Абийдадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Фотима Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига қўллари қадоқ бўлганидан шикоят қилиб келди. Шунда у (Набий) унга тасбиҳ, такбир ва ҳамд айтишни буюрдилар.