حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَثَّامُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، رضى الله عنهما قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْقِدُ التَّسْبِيحَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ الأَعْمَشِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний ривоят қилди, бизга Ассом ибн Али ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Ато ибн ас-Соибдан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тасбиҳни (бармоқлари билан) санаётганини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ал-Аъмашнинг ҳадисидан ҳасан ғарибдир.