حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، رضى الله عنهما قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَلَّتَانِ لاَ يُحْصِيهِمَا رَجُلٌ مُسْلِمٌ إِلاَّ دَخَلَ الْجَنَّةَ أَلاَ وَهُمَا يَسِيرٌ وَمَنْ يَعْمَلُ بِهِمَا قَلِيلٌ يُسَبِّحُ اللَّهَ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ عَشْرًا وَيَحْمَدُهُ عَشْرًا وَيُكَبِّرُهُ عَشْرًا " . قَالَ فَأَنَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْقِدُهَا بِيَدِهِ قَالَ " فَتِلْكَ خَمْسُونَ وَمِائَةٌ بِاللِّسَانِ وَأَلْفٌ وَخَمْسُمِائَةٍ فِي الْمِيزَانِ وَإِذَا أَخَذْتَ مَضْجَعَكَ تُسَبِّحُهُ وَتُكَبِّرُهُ وَتَحْمَدُهُ مِائَةً فَتِلْكَ مِائَةٌ بِاللِّسَانِ وَأَلْفٌ فِي الْمِيزَانِ فَأَيُّكُمْ يَعْمَلُ فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ أَلْفَيْنِ وَخَمْسَمِائَةِ سَيِّئَةٍ " . قَالُوا وَكَيْفَ لاَ يُحْصِيهَا قَالَ " يَأْتِي أَحَدَكُمُ الشَّيْطَانُ وَهُوَ فِي صَلاَتِهِ فَيَقُولُ اذْكُرْ كَذَا اذْكُرْ كَذَا . حَتَّى يَنْفَتِلَ فَلَعَلَّهُ أَنْ لاَ يَفْعَلَ وَيَأْتِيهِ وَهُوَ فِي مَضْجَعِهِ فَلاَ يَزَالُ يُنَوِّمُهُ حَتَّى يَنَامَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ وَالثَّوْرِيُّ عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ هَذَا الْحَدِيثَ . وَرَوَى الأَعْمَشُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ مُخْتَصَرًا . وَفِي الْبَابِ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَأَنَسٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ رضى الله عنهم .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, бизга Ато ибн ас-Соиб ривоят қилди, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Икки хислат борки, уларни мусулмон киши қайси бири адо этса, албатта жаннатга киради. Огоҳ бўлинглар, улар осон, аммо улар билан амал қиладиганлар оз: ҳар намознинг ортидан Аллаҳга ўн марта тасбиҳ айтади, ўн марта ҳамд айтади ва ўн марта такбир айтади,» дедилар. (Рови) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни қўллари билан уларни санааётганини кўрдим. У: «Бу тил билан бир юз эллик, мезонда эса бир минг беш юздир. Ўрингга ётганингда юз марта тасбиҳ, такбир ва ҳамд айтасан, бу тил билан юз, мезонда эса мингдир. Сизлардан қайси бирингиз бир кун-тунда икки минг беш юз гуноҳ қилади?» дедилар. Улар: «Қандай қилиб уни адо эта олмаймиз?» дедилар. У: «Сизлардан бирингизга намозида шайтон келиб: фалон нарсани эсла, фалон нарсани эсла, дейди, токи у намозини тугатади, шунда балки уни қилмайди. Ва у ўрингда ётганида ҳам келиб, уни ухлатишда давом этади, токи у ухлаб қолади,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадисни Шуъба ва ас-Саврий ҳам Ато ибн ас-Соибдан ривоят қилганлар. Ал-Аъмаш бу ҳадисни Ато ибн ас-Соибдан қисқартирилган ҳолда ривоят қилган. Бу бобда Зайд ибн Собит, Анас ва Ибн Аббос (розияллаҳу анҳум)дан ҳам (ҳадис) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَثَّامُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، رضى الله عنهما قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْقِدُ التَّسْبِيحَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ الأَعْمَشِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний ривоят қилди, бизга Ассом ибн Али ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Ато ибн ас-Соибдан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тасбиҳни (бармоқлари билан) санаётганини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ал-Аъмашнинг ҳадисидан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سَمُرَةَ الأَحْمَسِيُّ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا أَسْبَاطُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ قَيْسٍ الْمُلاَئِيُّ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عُتَيْبَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مُعَقِّبَاتٌ لاَ يَخِيبُ قَائِلُهُنَّ يُسَبِّحُ اللَّهَ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيَحْمَدُهُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيُكَبِّرُهُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَعَمْرُو بْنُ قَيْسٍ الْمُلاَئِيُّ ثِقَةٌ حَافِظٌ . وَرَوَى شُعْبَةُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الْحَكَمِ وَلَمْ يَرْفَعْهُ . وَرَوَاهُ مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ عَنِ الْحَكَمِ وَرَفَعَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Самура ал-Аҳмасий ал-Куфий ривоят қилди, бизга Асбот ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Амр ибн Қайс ал-Мулоий ривоят қилди, у ал-Ҳакам ибн Утайбадан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Каъб ибн Ужрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «(Намоз ортидан айтиладиган) таъқибловчи (зикрлар) борки, уларни айтгувчи ноумид бўлмайди: ҳар намознинг ортидан Аллаҳга ўттиз уч марта тасбиҳ айтади, ўттиз уч марта ҳамд айтади ва ўттиз тўрт марта такбир айтади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Амр ибн Қайс ал-Мулоий ишончли, ҳофиз (рови)дир. Шуъба бу ҳадисни ал-Ҳакамдан ривоят қилган ва уни марфуъ қилмаган (Набийга нисбат бермаган). Мансур ибн ал-Муътамир эса уни ал-Ҳакамдан ривоят қилиб, уни марфуъ қилган.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ أَفْلَحَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، رضى الله عنه قَالَ أُمِرْنَا أَنْ نُسَبِّحَ دُبُرَ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَنَحْمَدَهُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَنُكَبِّرَهُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ . قَالَ فَرَأَى رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فِي الْمَنَامِ فَقَالَ أَمَرَكُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تُسَبِّحُوا فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَتَحْمَدُوا اللَّهَ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَتُكَبِّرُوا أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَاجْعَلُوا خَمْسًا وَعِشْرِينَ وَاجْعَلُوا التَّهْلِيلَ مَعَهُنَّ فَغَدَا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثَهُ فَقَالَ " افْعَلُوا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ҳассондан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Касир ибн Афлаҳдан, у Зайд ибн Собит (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: бизга ҳар намознинг ортидан ўттиз уч марта тасбиҳ айтишимиз, ўттиз уч марта ҳамд айтишимиз ва ўттиз тўрт марта такбир айтишимиз буюрилди. (Рови) деди: шунда ансорлардан бир киши тушида (кимнидир) кўрди, у (киши) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сизларга ҳар намознинг ортидан ўттиз уч марта тасбиҳ айтишни, Аллаҳга ўттиз уч марта ҳамд айтишни ва ўттиз тўрт марта такбир айтишни буюрдими? У: «Ҳа,» деди. У (тушдаги киши): «Уларни йигирма бешта қилинг ва улар билан бирга таҳлилни (Ло илоҳа иллаллаҳ айтишни) қўшинг,» деди. Эртасига у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бориб, унга буни сўзлаб берди. Шунда у: «Шундай қилинглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.