حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ بْنُ سَعِيدٍ السَّمَّانُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فِي لَيْلَةٍ مُظْلِمَةٍ فَلَمْ نَدْرِ أَيْنَ الْقِبْلَةُ فَصَلَّى كُلُّ رَجُلٍ مِنَّا عَلَى حِيَالِهِ فَلَمَّا أَصْبَحْنَا ذَكَرْنَا ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَ: (فَأَيْنَمَا تُولُّوا فَثَمَّ وَجْهُ الله) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِذَاكَ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَشْعَثَ السَّمَّانِ . وَأَشْعَثُ بْنُ سَعِيدٍ أَبُو الرَّبِيعِ السَّمَّانُ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ . وَقَدْ ذَهَبَ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِلَى هَذَا . قَالُوا إِذَا صَلَّى فِي الْغَيْمِ لِغَيْرِ الْقِبْلَةِ ثُمَّ اسْتَبَانَ لَهُ بَعْدَ مَا صَلَّى أَنَّهُ صَلَّى لِغَيْرِ الْقِبْلَةِ فَإِنَّ صَلاَتَهُ جَائِزَةٌ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Ашъас ибн Саид ас-Саммон ривоят қилди, Осим ибн Убайдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Омир ибн Рабиаъдан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан зимистон (қоронғи) бир кечада сафарда эдик. Қибла қаердалигини билмадик, шу сабабли ҳар биримиз ўз йўналишимизга қараб намоз ўқидик. Тонгги пайтда буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га зикр қилдик. Шунда: «Қайси томонга юзлансангиз, Аллаҳнинг юзи ўшандадир,» (ояти) нозил бўлди. (Бақара сураси, 115). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди унчалик (кучли) эмас. Буни фақат Ашъас ас-Саммон ҳадисидан биз танимаймиз. Ашъас ибн Саид Абур-Рабиъ ас-Саммон ҳадисда заиф саналади. Илм аҳлининг аксарияти шунга ўтганлар. Улар дедилар: киши булутли (ҳавода) қиблага эмас (бошқа томонга) намоз ўқиб, намоздан кейин қиблага эмас (бошқа томонга) ўқиганини аниқласа, унинг намози жоиздир. Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, Аҳмад ва Ишоқ шуни айтадилар.