حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، أَنَّ مُعَاذَ بْنَ رِفَاعَةَ، أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَامَ أَبُو بَكْرٍ الصِّدِّيقُ عَلَى الْمِنْبَرِ ثُمَّ بَكَى فَقَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ الأَوَّلِ عَلَى الْمِنْبَرِ ثُمَّ بَكَى فَقَالَ " سَلُوا اللَّهَ الْعَفْوَ وَالْعَافِيَةَ فَإِنَّ أَحَدًا لَمْ يُعْطَ بَعْدَ الْيَقِينِ خَيْرًا مِنَ الْعَافِيَةِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ رضى الله عنه .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, (у деди:) бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, (у деди:) бизга Зуҳайр — у Ибн Муҳаммаддир — Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан ривоят қилдики, Муоз ибн Рифўа унга отасидан хабар бериб айтди: Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллаҳу анҳу) минбарга чиқди, сўнг йиғлаб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аввалги йили минбарга чиқдилар, сўнг йиғлаб: «Аллаҳдан афв ва офият (соғлик-саломатлик) сўрангиз, чунки бировга яқиндан (имондан) кейин офиятдан яхшироқ нарса берилмаган,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Бакр (розияллаҳу анҳу)дан (келган) шу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир.