حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ أَبِي طَالِبٍ الْبَغْدَادِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ زُفَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِجَنَازَةِ رَجُلٍ يُصَلِّي عَلَيْهِ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْهِ فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا رَأَيْنَاكَ تَرَكْتَ الصَّلاَةَ عَلَى أَحَدٍ قَبْلَ هَذَا قَالَ " إِنَّهُ كَانَ يَبْغَضُ عُثْمَانَ فَأَبْغَضَهُ اللَّهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ صَاحِبُ مَيْمُونِ بْنِ مِهْرَانَ ضَعِيفٌ فِي الْحَدِيثِ جِدًّا وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ صَاحِبُ أَبِي هُرَيْرَةَ هُوَ بَصْرِيٌّ ثِقَةٌ وَيُكْنَى أَبَا الْحَارِثِ وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ الأَلْهَانِيُّ صَاحِبُ أَبِي أُمَامَةَ ثِقَةٌ يُكْنَى أَبَا سُفْيَانَ شَامِيٌّ .
Бизга ал-Фазл ибн Абу Толиб ал-Бағдодий ва бошқа бир киши ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Усмон ибн Зуфар ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Зиёд, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бир кишининг жанозаси устида намоз ўқишлари учун келтирилди; лекин у киши унга намоз ўқимадилар. Шунда: «Эй Расулуллаҳ! Сизнинг бундан олдин бирор кишига намоз ўқишни тарк этганингизни кўрмаган эдик (нега бундай қилдингиз)?» дейилди. У: «Бу (киши) Усмонга адоват (нафрат) қилар эди, шунинг учун Аллаҳ унга адоват қилди (ғазаб қилди),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; уни фақат шу йўл билангина биламиз. Маймун ибн Миҳроннинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд ҳадисда жуда заифдир; Абу Ҳурайранинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд эса басралик, ишончли (сиқа) бўлиб, куняси Абул-Ҳорис; Абу Умоманинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд ал-Алҳоний ҳам ишончли (сиқа) бўлиб, куняси Абу Суфён, шомлик.