Усмон ибн Аффон фазилати

Fazilatlar kitobi · 16 ҳадис

باب فِي مَنَاقِبِ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ رضى الله عنه له كنيتان، يقال: أبو عمرو، وأبو عبد الله

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عَلَى حِرَاءَ هُوَ وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعَلِيٌّ وَعُثْمَانُ وَطَلْحَةُ وَالزُّبَيْرُ رضى الله عنهم فَتَحَرَّكَتِ الصَّخْرَةُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اهْدَأْ إِنَّمَا عَلَيْكَ نَبِيٌّ أَوْ صِدِّيقٌ أَوْ شَهِيدٌ ‏"‏ ‏.‏وَفِي الْبَابِ عَنْ عُثْمَانَ وَسَعِيدِ بْنِ زَيْدٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَبُرَيْدَةَ هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ҳирода эдилар — у зот, Абу Бакр, Умар, Али, Усмон, Талҳа ва Зубайр (розияллаҳу анҳум) (бирга эди). Шунда қоя тебранди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тинчлан! Сенинг устингда набий, ё сиддиқ, ё шаҳиддан бошқа (ҳеч ким) йўқ,» дедилар. Ва бу бобда Усмон, Саид ибн Зайд, ибн Аббос, Саҳл ибн Саъд, Анас ибн Молик ва Бурайдадан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسَ حَدَّثَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَعِدَ أُحُدًا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ فَرَجَفَ بِهِمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اثْبُتْ أُحُدُ فَإِنَّمَا عَلَيْكَ نَبِيٌّ وَصِدِّيقٌ وَشَهِيدَانِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Саид ибн Абу Арубадан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) уларга (шуни) баён қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Уҳуд (тоғи)га чиқдилар, Абу Бакр, Умар ва Усмон (ҳам бирга эди). Шунда (тоғ) уларни титратди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мустаҳкам тур, эй Уҳуд! Сенинг устингда набий, сиддиқ ва икки шаҳиддан бошқа (ҳеч ким) йўқ,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا أَبُو هِشَامٍ الرِّفَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْيَمَانِ، عَنْ شَيْخٍ، مِنْ بَنِي زُهْرَةَ عَنِ الْحَارِثِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي ذُبَابٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لِكُلِّ نَبِيٍّ رَفِيقٌ وَرَفِيقِي - يَعْنِي فِي الْجَنَّةِ عُثْمَانُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ وَهُوَ مُنْقَطِعٌ ‏.‏

Бизга Абу Ҳишом ар-Рифўий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн ал-Ямон ривоят қилди, у Бану Зуҳрадан бўлган бир шайхдан, у ал-Ҳорис ибн Абдурраҳмон ибн Абу Зубобдан, у Талҳа ибн Убайдуллаҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир набийнинг бир рафиқи (дўсти) бор, менинг рафиқим эса — яъни жаннатда — Усмондир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, ва унинг исноди кучли эмас, у мунқатиъдир (узилган).

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ الرَّقِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ زَيْدٍ، هُوَ ابْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، قَالَ لَمَّا حُصِرَ عُثْمَانُ أَشْرَفَ عَلَيْهِمْ فَوْقَ دَارِهِ ثُمَّ قَالَ أُذَكِّرُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ حِرَاءَ حِينَ انْتَفَضَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اثْبُتْ حِرَاءُ فَلَيْسَ عَلَيْكَ إِلاَّ نَبِيٌّ أَوْ صِدِّيقٌ أَوْ شَهِيدٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أُذَكِّرُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي جَيْشِ الْعُسْرَةِ ‏"‏ مَنْ يُنْفِقُ نَفَقَةً مُتَقَبَّلَةً ‏"‏ ‏.‏ وَالنَّاسُ مُجْهَدُونَ مُعْسِرُونَ فَجَهَّزْتُ ذَلِكَ الْجَيْشَ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ أُذَكِّرُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ بِئْرَ رُومَةَ لَمْ يَكُنْ يَشْرَبُ مِنْهَا أَحَدٌ إِلاَّ بِثَمَنٍ فَابْتَعْتُهَا فَجَعَلْتُهَا لِلْغَنِيِّ وَالْفَقِيرِ وَابْنِ السَّبِيلِ قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ وَأَشْيَاءُ عَدَّدَهَا ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ عَنْ عُثْمَانَ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Жаъфар ар-Раққий хабар берди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Амр ривоят қилди, у Зайддан — у ибн Абу Унайсадир — у Абу Ишоқдан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан (ривоят қилдики), у деди: Усмон қамал қилинганида, уларга уйининг устидан қаради, сўнг: «Сизларга Аллаҳни эслатаман: биласизми, Ҳиро (тоғи) силкинганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мустаҳкам тур, эй Ҳиро! Сенинг устингда набий, ё сиддиқ, ё шаҳиддан бошқа (ҳеч ким) йўқ,» деган эдиларми?» деди. Улар: «Ҳа,» дейишди. У деди: «Сизларга Аллаҳни эслатаман: биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қийинчилик (Усра) қўшини ҳақида: «Ким қабул қилинадиган бир хайр-эҳсон қилса?» деган эдилар, одамлар эса қийинчилик ва тангликда эдилар, шунда мен ўша қўшинни жиҳозлаган эдим?» Улар: «Ҳа,» дейишди. Сўнг у деди: «Сизларга Аллаҳни эслатаман: биласизми, Рума қудуғидан ҳеч ким ҳақ тўламасдан ичмас эди, шунда мен уни сотиб олиб, уни бой, камбағал ва йўловчи учун (вақф қилиб) қўйган эдим?» Улар: «Аллаҳга қасам, ҳа!» дейишди. Ва у яна кўп нарсаларни санади. Бу ҳадис шу жиҳатдан, Абу Абдурраҳмон ас-Суламийнинг Усмондан (қилган) ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا السَّكَنُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، وَيُكْنَى أَبَا مُحَمَّدٍ، مَوْلًى لآلِ عُثْمَانَ قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ أَبِي هِشَامٍ، عَنْ فَرْقَدٍ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ خَبَّابٍ، قَالَ شَهِدْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَحُثُّ عَلَى جَيْشِ الْعُسْرَةِ فَقَامَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلَىَّ مِائَةُ بَعِيرٍ بِأَحْلاَسِهَا وَأَقْتَابِهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏.‏ ثُمَّ حَضَّ عَلَى الْجَيْشِ فَقَامَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلَىَّ مِائَتَا بَعِيرٍ بِأَحْلاَسِهَا وَأَقْتَابِهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏.‏ ثُمَّ حَضَّ عَلَى الْجَيْشِ فَقَامَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لِلَّهِ عَلَىَّ ثَلاَثُمِائَةِ بَعِيرٍ بِأَحْلاَسِهَا وَأَقْتَابِهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ‏.‏ فَأَنَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْزِلُ عَنِ الْمِنْبَرِ وَهُوَ يَقُولُ ‏ "‏ مَا عَلَى عُثْمَانَ مَا عَمِلَ بَعْدَ هَذِهِ مَا عَلَى عُثْمَانَ مَا عَمِلَ بَعْدَ هَذِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ السَّكَنِ بْنِ الْمُغِيرَةِ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга ас-Сакан ибн ал-Муғира — куняси Абу Муҳаммад, Усмон оиласининг озод қилинган қули — ривоят қилди, у деди: бизга ал-Валид ибн Абу Ҳишом ривоят қилди, у Фарқад Абу Талҳадан, у Абдурраҳмон ибн Хаббобдан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қийинчилик (Усра) қўшинига (ёрдам беришга) рағбатлантираётганларида ҳозир бўлдим. Шунда Усмон ибн Аффон туриб: «Эй Расулуллаҳ, мен зиммамга ёпинчиқлари ва эгар-жабдуқлари билан бирга юзта туя (беришни) оламан, Аллаҳ йўлида,» деди. Сўнг у (зот) яна қўшинга (ёрдамга) тарғиб қилдилар, шунда Усмон ибн Аффон туриб: «Эй Расулуллаҳ, мен зиммамга ёпинчиқлари ва эгар-жабдуқлари билан бирга икки юзта туя (беришни) оламан, Аллаҳ йўлида,» деди. Сўнг у (зот) яна қўшинга (ёрдамга) тарғиб қилдилар, шунда Усмон ибн Аффон туриб: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳ учун зиммамга ёпинчиқлари ва эгар-жабдуқлари билан бирга уч юзта туя (беришни) оламан, Аллаҳ йўлида,» деди. Шунда мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг минбардан тушиб: «Усмонга бундан кейин нима қилса ҳам зарари йўқ, Усмонга бундан кейин нима қилса ҳам зарари йўқ,» деяётганларини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу жиҳатдан ғарибдир, биз уни фақат ас-Сакан ибн ал-Муғиранинг ҳадисидан биламиз. Ва бу бобда Абдурраҳмон ибн Самурадан ҳам (ривоят) бор.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ وَاقِعٍ الرَّمْلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ضَمْرَةُ بْنُ رَبِيعَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَوْذَبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ كَثِيرٍ، مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ابْنِ سَمُرَةَ، قَالَ جَاءَ عُثْمَانُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِأَلْفِ دِينَارٍ - قَالَ الْحَسَنُ بْنُ وَاقِعٍ وَكَانَ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ مِنْ كِتَابِي فِي كُمِّهِ حِينَ جَهَّزَ جَيْشَ الْعُسْرَةِ فَنَثَرَهَا فِي حِجْرِهِ ‏.‏ قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُقَلِّبُهَا فِي حِجْرِهِ وَيَقُولُ ‏ "‏ مَا ضَرَّ عُثْمَانَ مَا عَمِلَ بَعْدَ الْيَوْمِ ‏"‏ ‏.‏ مَرَّتَيْنِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Воқиъ ар-Рамлий ривоят қилди, у деди: бизга Замра ибн Робиъа ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Шавзабдан, у Абдуллаҳ ибн ал-Қосимдан, у Касирдан — Абдурраҳмон ибн Самуранинг озод қилинган қули — у Абдурраҳмон ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: Усмон Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига минг динор билан келди — ал-Ҳасан ибн Воқиъ: «Китобимнинг бошқа бир жойида: «енгида», деб (ёзилган эди),» деди — қийинчилик (Усра) қўшини жиҳозланаётган вақтда, сўнг уларни (у зотнинг) этагига тўкди. Абдурраҳмон деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг уларни этакларида ағдариб, «Усмонга бугундан кейин нима қилса ҳам зарар (қилмайди),» деб икки марта айтаётганларини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу жиҳатдан ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا أَبُو زُرْعَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ لَمَّا أُمِرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِبَيْعَةِ الرِّضْوَانِ كَانَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ رَسُولَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَهْلِ مَكَّةَ قَالَ فَبَايَعَ النَّاسَ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ عُثْمَانَ فِي حَاجَةِ اللَّهِ وَحَاجَةِ رَسُولِهِ ‏"‏ ‏.‏ فَضَرَبَ بِإِحْدَى يَدَيْهِ عَلَى الأُخْرَى فَكَانَتْ يَدُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِعُثْمَانَ خَيْرًا مِنْ أَيْدِيهِمْ لأَنْفُسِهِمْ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Абу Зуръа ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам ибн Абдулмалик ривоят қилди, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Байъатур-Ризвон (Ризвон байъати) га буюрилганларида, Усмон ибн Аффон Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Макка аҳлига (юборган) элчиси эди. (У) деди: шунда одамлар байъат қилишди. (У) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Усмон Аллаҳнинг ҳожати ва Унинг Расулининг ҳожати (юмуши) билан бандадир,» дедилар. Сўнг у (зот) бир қўлларини иккинчисига урдилар (байъат қилдилар). Шундай қилиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Усмон учун (қилган) қўллари, уларнинг ўзлари учун (қилган) қўлларидан кўра яхшироқ бўлди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ الْمَعْنَى، وَاحِدٌ، قَالُوا حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي الْحَجَّاجِ الْمِنْقَرِيِّ عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ الْجُرَيْرِيِّ عَنْ ثُمَامَةَ بْنِ حَزْنٍ الْقُشَيْرِيِّ قَالَ شَهِدْتُ الدَّارَ حِينَ أَشْرَفَ عَلَيْهِمْ عُثْمَانُ فَقَالَ ائْتُونِي بِصَاحِبَيْكُمُ اللَّذَيْنِ أَلَّبَاكُمْ عَلَىَّ ‏.‏ قَالَ فَجِيءَ بِهِمَا فَكَأَنَّهُمَا جَمَلاَنِ أَوْ كَأَنَّهُمَا حِمَارَانِ ‏.‏ قَالَ فَأَشْرَفَ عَلَيْهِمْ عُثْمَانُ فَقَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ وَالإِسْلاَمِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدِمَ الْمَدِينَةَ وَلَيْسَ بِهَا مَاءٌ يُسْتَعْذَبُ غَيْرَ بِئْرِ رُومَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ ‏"‏ مَنْ يَشْتَرِي بِئْرَ رُومَةَ فَيَجْعَلُ دَلْوَهُ مَعَ دِلاَءِ الْمُسْلِمِينَ بِخَيْرٍ لَهُ مِنْهَا فِي الْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ فَاشْتَرَيْتُهَا مِنْ صُلْبِ مَالِي فَأَنْتُمُ الْيَوْمَ تَمْنَعُونِي أَنْ أَشْرَبَ مِنْهَا حَتَّى أَشْرَبَ مِنْ مَاءِ الْبَحْرِ ‏.‏ قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ وَالإِسْلاَمِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ الْمَسْجِدَ ضَاقَ بِأَهْلِهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ يَشْتَرِي بُقْعَةَ آلِ فُلاَنٍ فَيَزِيدُهَا فِي الْمَسْجِدِ بِخَيْرٍ لَهُ مِنْهَا فِي الْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ فَاشْتَرَيْتُهَا مِنْ صُلْبِ مَالِي فَأَنْتُمُ الْيَوْمَ تَمْنَعُونِي أَنْ أُصَلِّيَ فِيهَا رَكْعَتَيْنِ ‏.‏ قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ وَالإِسْلاَمِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنِّي جَهَّزْتُ جَيْشَ الْعُسْرَةِ مِنْ مَالِي قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ وَالإِسْلاَمِ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عَلَى ثَبِيرِ مَكَّةَ وَمَعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَأَنَا فَتَحَرَّكَ الْجَبَلُ حَتَّى تَسَاقَطَتْ حِجَارَتُهُ بِالْحَضِيضِ قَالَ فَرَكَضَهُ بِرِجْلِهِ وَقَالَ ‏"‏ اسْكُنْ ثَبِيرُ فَإِنَّمَا عَلَيْكَ نَبِيٌّ وَصِدِّيقٌ وَشَهِيدَانِ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ شَهِدُوا لِي وَرَبِّ الْكَعْبَةِ أَنِّي شَهِيدٌ ثَلاَثًا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عُثْمَانَ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон, Аббос ибн Муҳаммад ад-Дуурий ва бошқа бир киши — маъно бир хил — ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Саид ибн Омир ривоят қилди; Абдуллаҳ: бизга Саид ибн Омир, Яҳё ибн Абул-Ҳажжож ал-Минқарийдан, у Абу Масъуд ал-Журайрийдан, у Сумома ибн Ҳазн ал-Қушайрийдан хабар берди, (Сумома) деди: «Усмон уларнинг устига (уйнинг томидан) чиққан вақтда мен ўша уй (қамали)да ҳозир эдим. У: «Мени сизни менга қарши қўзғатган икки йўлдошингиз олдига олиб келинглар,» деди. (Рови) деди: улар иккаласи олиб келинди, гўё улар икки туя ёки икки эшакдай эди. (Рови) деди: Усмон уларнинг устига чиқиб: «Сизлардан Аллаҳ ва Ислом ҳаққи-ҳурмати сўрайман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келганларида, у ерда Рума қудуғидан бошқа ичса бўладиган ширин сув йўқ эди; шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Рума қудуғини сотиб олиб, ўз челагини мусулмонларнинг челаклари билан (баробар) қилса, унга (эвазига) жаннатда ундан кўра яхшироқ (мукофот) бўлади,» дедилар. Мен уни ўз асл молимдан сотиб олдим; бугун эса сиз мени ундан сув ичишимдан тўсаяпсиз, ҳатто денгиз сувидан ичишга мажбур бўлгудай қилдингиз — буни биласизми?» деди. Улар: «Аллаҳга қасамки, ҳа,» дедилар. (Усмон) деди: «Сизлардан Аллаҳ ва Ислом ҳаққи сўрайман: масжид ўз аҳлига торлик қилгани учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким фалон оиланинг ер майдонини сотиб олиб, уни масжидга қўшса, унга (эвазига) жаннатда ундан кўра яхшироқ (мукофот) бўлади,» деганларини биласизми? Мен уни ўз асл молимдан сотиб олдим; бугун эса сиз мени унда икки ракаат намоз ўқишимдан тўсаяпсиз,» деди. Улар: «Аллаҳга қасамки, ҳа,» дедилар. (Усмон) деди: «Сизлардан Аллаҳ ва Ислом ҳаққи сўрайман: мен Табук (қийинчилик) лашкарини ўз молимдан жиҳозлаганимни биласизми?» Улар: «Аллаҳга қасамки, ҳа,» дедилар. Сўнг (Усмон): «Сизлардан Аллаҳ ва Ислом ҳаққи сўрайман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Макка (яқинидаги) Сабир (тоғи) устида бўлганларини, у кишининг ёнида Абу Бакр, Умар ва мен борлигимни биласизми? Шунда тоғ силкинди, ҳатто унинг тошлари қуйига тўкила бошлади. (Рови) деди: у (Набий) тоғни оёғи билан тепиб: «Сокин бўл, эй Сабир! Сенинг устингда фақат бир набий, бир сиддиқ ва икки шаҳид бор, (холос),» дедилар,» деди. Улар: «Аллаҳга қасамки, ҳа,» дедилар. (Усмон): «Аллаҳу акбар! Каъбанинг Роббига қасамки, улар мен шаҳид эканлигимга гувоҳлик бердилар,» деди — буни уч марта (такрорлади). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу (ҳадис) Усмондан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ الصَّنْعَانِيِّ، أَنَّ خُطَبَاءَ، قَامَتْ بِالشَّامِ وَفِيهِمْ رِجَالٌ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ آخِرُهُمْ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ مُرَّةُ بْنُ كَعْبٍ فَقَالَ لَوْلاَ حَدِيثٌ سَمِعْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا قُمْتُ ‏.‏ وَذَكَرَ الْفِتَنَ فَقَرَّبَهَا فَمَرَّ رَجُلٌ مُقَنَّعٌ فِي ثَوْبٍ فَقَالَ هَذَا يَوْمَئِذٍ عَلَى الْهُدَى فَقُمْتُ إِلَيْهِ فَإِذَا هُوَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ ‏.‏ قَالَ فَأَقْبَلْتُ عَلَيْهِ بِوَجْهِهِ فَقُلْتُ هَذَا قَالَ نَعَمْ ‏.هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَوَالَةَ وَكَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Абу Қилоба­дан, у Абул-Ашъас ас-Санъонийдан (ривоят қилдики): Шомда хатиб(лар) (хутба учун) ўринларидан турдилар; уларнинг орасида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан кишилар ҳам бор эди. Уларнинг охиргиси бўлиб Мурра ибн Каъб деб аталадиган бир киши туриб: «Агар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир ҳадисим бўлмаганида, мен (гапириш учун) турмаган бўлардим,» деди ва фитналарни зикр қилди, уларнинг (яқин) эканлигини айтди. Шу пайт бир кийимга ўралган киши ўтиб қолди; шунда (Мурра): «Бу киши ўша куни ҳидоят устида бўлади,» деди. Мен унинг олдига бордим — қарасам, у Усмон ибн Аффон экан. (Рови) деди: мен унинг юзига қарадим-да: «Шу кишими?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Ибн Умар, Абдуллаҳ ибн Ҳавола ва Каъб ибн Ужрадан ҳам (ривоятлар) бор.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُجَيْنُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ يَا عُثْمَانُ إِنَّهُ لَعَلَّ اللَّهَ يُقَمِّصُكَ قَمِيصًا فَإِنْ أَرَادُوكَ عَلَى خَلْعِهِ فَلاَ تَخْلَعْهُ لَهُمْ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳужайн ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд, Муовия ибн Солиҳдан, у Робиа ибн Язиддан, у Абдуллаҳ ибн Омирдан, у ан-Нуъмон ибн Баширдан, у Оишадан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Усмон! Аллаҳ сенга бир кўйлак кийдириши мумкин; агар улар сендан уни ечишингни истасалар, уларнинг (хоҳиши) учун уни ечма,» дедилар. Бу ҳадисда узун бир қисса бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَوْهَبٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَهْلِ مِصْرَ حَجَّ الْبَيْتَ فَرَأَى قَوْمًا جُلُوسًا فَقَالَ مَنْ هَؤُلاَءِ قَالُوا قُرَيْشٌ ‏.‏ قَالَ فَمَنْ هَذَا الشَّيْخُ قَالُوا ابْنُ عُمَرَ ‏.‏ فَأَتَاهُ فَقَالَ إِنِّي سَائِلُكَ عَنْ شَيْءٍ فَحَدِّثْنِي أَنْشُدُكَ اللَّهَ بِحُرْمَةِ هَذَا الْبَيْتِ أَتَعْلَمُ أَنَّ عُثْمَانَ فَرَّ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَتَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ عَنْ بَيْعَةِ الرِّضْوَانِ فَلَمْ يَشْهَدْهَا قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَتَعْلَمُ أَنَّهُ تَغَيَّبَ يَوْمَ بَدْرٍ فَلَمْ يَشْهَدْ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ ‏.‏ فَقَالَ لَهُ ابْنُ عُمَرَ تَعَالَ أُبَيِّنْ لَكَ مَا سَأَلْتَ عَنْهُ أَمَّا فِرَارُهُ يَوْمَ أُحُدٍ فَأَشْهَدُ أَنَّ اللَّهَ قَدْ عَفَا عَنْهُ وَغَفَرَ لَهُ وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ يَوْمَ بَدْرٍ فَإِنَّهُ كَانَتْ عِنْدَهُ - أَوْ تَحْتَهُ - ابْنَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَكَ أَجْرُ رَجُلٍ شَهِدَ بَدْرًا وَسَهْمُهُ ‏"‏ ‏.‏ وَأَمَرَهُ أَنْ يَخْلُفَ عَلَيْهَا وَكَانَتْ عَلِيلَةً وَأَمَّا تَغَيُّبُهُ عَنْ بَيْعَةِ الرِّضْوَانِ فَلَوْ كَانَ أَحَدٌ أَعَزَّ بِبَطْنِ مَكَّةَ مِنْ عُثْمَانَ لَبَعَثَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَكَانَ عُثْمَانَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عُثْمَانَ إِلَى مَكَّةَ وَكَانَتْ بَيْعَةُ الرِّضْوَانِ بَعْدَ مَا ذَهَبَ عُثْمَانُ إِلَى مَكَّةَ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ الْيُمْنَى ‏"‏ هَذِهِ يَدُ عُثْمَانَ ‏"‏ ‏.‏ وَضَرَبَ بِهَا عَلَى يَدِهِ فَقَالَ ‏"‏ هَذِهِ لِعُثْمَانَ ‏"رضى الله عنه‏ ‏.‏ قَالَ لَهُ اذْهَبْ بِهَذَا الآنَ مَعَكَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Солиҳ ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона, Усмон ибн Абдуллаҳ ибн Мавҳабдан (ривоят қилдики): Миср аҳлидан бўлган бир киши Байтни (Каъбани) ҳажж қилди, сўнг ўтирган бир гуруҳ одамларни кўриб: «Булар кимлар?» деди. Улар: «Қурайш,» дедилар. У: «Бу чол ким?» деди. Улар: «Ибн Умар,» дедилар. Шунда у унинг олдига келиб: «Мен сендан бир нарсани сўрайман, менга айтиб бер. Бу Байтнинг ҳурмати билан Аллаҳ ҳаққи-ҳурмати сўрайман: Усмон Уҳуд кунида қочганини биласанми?» деди. (Ибн Умар): «Ҳа,» деди. У: «У Ризвон байъатидан ғойиб бўлиб, унда ҳозир бўлмаганини биласанми?» деди. У: «Ҳа,» деди. У: «У Бадр кунида ғойиб бўлиб, (жангда) ҳозир бўлмаганини биласанми?» деди. У: «Ҳа,» деди. (Мисрлик): «Аллаҳу акбар!» деди. Шунда Ибн Умар унга: «Кел, сен сўраган нарсани сенга баён қилиб берай. Унинг Уҳуд кунидаги қочишига келсак — гувоҳлик бераманки, Аллаҳ уни авф этган ва унга мағфират қилган. Бадр кунидаги ғойиб бўлишига келсак — унинг ҳузурида (ёки никоҳида) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи (бемор) бор эди; шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сенга Бадрда ҳозир бўлган кишининг ажри ва унинг улуши (ғанимат) бор,» дедилар ва унга (қизи) ёнида қолишни буюрдилар, чунки у (қизи) касал эди. Унинг Ризвон байъатидан ғойиб бўлишига келсак — агар Макка ботнида (ичида) Усмондан кўра азизроқ бирор киши бўлганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усмоннинг ўрнига ўшани юборган бўлардилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усмонни Маккага юбордилар, Ризвон байъати эса Усмон Маккага кетганидан кейин бўлди. (Рови) деди: шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўнг қўллари билан: «Бу Усмоннинг қўли,» дедилар ва у (қўл) билан ўз (чап) қўлларига уриб: «Бу Усмон (розияллаҳу анҳу) учун,» дедилар,» деди. (Ибн Умар) унга: «Энди мана шуни ўзинг билан олиб кет,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ بْنُ عَبْدِ الْجَبَّارِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَارِثُ بْنُ عُمَيْرٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنَّا نَقُولُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَىٌّ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ يُسْتَغْرَبُ مِنْ حَدِيثِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Иброҳим ад-Даврақий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ало ибн Абдулжаббор ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳорис ибн Умайр, Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тирик эканларида биз: «Абу Бакр, Умар ва Усмон (энг афзал),» дер эдик. Бу ҳадис бу йўл жиҳатидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир; у Убайдуллаҳ ибн Умарнинг ҳадиси сифатида ғариб ҳисобланади. Бу ҳадис Ибн Умардан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган.

حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعِيدٍ الْجَوْهَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا شَاذَانُ الأَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، عَنْ سِنَانِ بْنِ هَارُونَ الْبُرْجُمِيِّ، عَنْ كُلَيْبِ بْنِ وَائِلٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ ذَكَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِتْنَةً فَقَالَ ‏ "‏ يُقْتَلُ فِيهَا هَذَا مَظْلُومًا ‏"‏ ‏.‏ لِعُثْمَانَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُمَرَ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Саид ал-Жавҳарий ривоят қилди, у деди: бизга Шозон ал-Асвад ибн Омир, Синон ибн Ҳорун ал-Буржумийдан, у Кулайб ибн Воилдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир фитнани зикр қилиб: «Бу (киши) унда мазлум ҳолда ўлдирилади,» дедилар — Усмонни (назарда тутиб). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Ибн Умарнинг ҳадиси сифатида бу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ أَبِي طَالِبٍ الْبَغْدَادِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ زُفَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أُتِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِجَنَازَةِ رَجُلٍ يُصَلِّي عَلَيْهِ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْهِ فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا رَأَيْنَاكَ تَرَكْتَ الصَّلاَةَ عَلَى أَحَدٍ قَبْلَ هَذَا قَالَ ‏ "‏ إِنَّهُ كَانَ يَبْغَضُ عُثْمَانَ فَأَبْغَضَهُ اللَّهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏ وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ صَاحِبُ مَيْمُونِ بْنِ مِهْرَانَ ضَعِيفٌ فِي الْحَدِيثِ جِدًّا وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ صَاحِبُ أَبِي هُرَيْرَةَ هُوَ بَصْرِيٌّ ثِقَةٌ وَيُكْنَى أَبَا الْحَارِثِ وَمُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ الأَلْهَانِيُّ صَاحِبُ أَبِي أُمَامَةَ ثِقَةٌ يُكْنَى أَبَا سُفْيَانَ شَامِيٌّ ‏.‏

Бизга ал-Фазл ибн Абу Толиб ал-Бағдодий ва бошқа бир киши ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Усмон ибн Зуфар ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Зиёд, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бир кишининг жанозаси устида намоз ўқишлари учун келтирилди; лекин у киши унга намоз ўқимадилар. Шунда: «Эй Расулуллаҳ! Сизнинг бундан олдин бирор кишига намоз ўқишни тарк этганингизни кўрмаган эдик (нега бундай қилдингиз)?» дейилди. У: «Бу (киши) Усмонга адоват (нафрат) қилар эди, шунинг учун Аллаҳ унга адоват қилди (ғазаб қилди),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; уни фақат шу йўл билангина биламиз. Маймун ибн Миҳроннинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд ҳадисда жуда заифдир; Абу Ҳурайранинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд эса басралик, ишончли (сиқа) бўлиб, куняси Абул-Ҳорис; Абу Умоманинг шогирди бўлган Муҳаммад ибн Зиёд ал-Алҳоний ҳам ишончли (сиқа) бўлиб, куняси Абу Суфён, шомлик.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، قَالَ انْطَلَقْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ حَائِطًا لِلأَنْصَارِ فَقَضَى حَاجَتَهُ فَقَالَ لِي ‏"‏ يَا أَبَا مُوسَى أَمْلِكْ عَلَىَّ الْبَابَ فَلاَ يَدْخُلَنَّ عَلَىَّ أَحَدٌ إِلاَّ بِإِذْنٍ ‏"‏ ‏.‏ فَجَاءَ رَجُلٌ يَضْرِبُ الْبَابَ فَقُلْتُ مَنْ هَذَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ ‏.‏ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا أَبُو بَكْرٍ يَسْتَأْذِنُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ فَدَخَلَ وَبَشَّرْتُهُ بِالْجَنَّةِ وَجَاءَ رَجُلٌ آخَرُ فَضَرَبَ الْبَابَ فَقُلْتُ مَنْ هَذَا فَقَالَ عُمَرُ ‏.‏ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا عُمَرُ يَسْتَأْذِنُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ افْتَحْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ فَفَتَحْتُ الْبَابَ وَدَخَلَ وَبَشَّرْتُهُ بِالْجَنَّةِ فَجَاءَ رَجُلٌ آخَرُ فَضَرَبَ الْبَابَ فَقُلْتُ مَنْ هَذَا قَالَ عُثْمَانُ ‏.‏ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا عُثْمَانُ يَسْتَأْذِنُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ افْتَحْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ عَلَى بَلْوَى تُصِيبُهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَابْنِ عُمَرَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Айюбдан, у Абу Усмон ан-Наҳдийдан, у Абу Мусо ал-Ашъарийдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан (бирга) йўлга чиқдим; у киши ансорларнинг бир боғига кириб, ҳожатларини чиқардилар. Сўнг менга: «Эй Абу Мусо! Эшикни қўриқлаб тур; рухсатсиз меникига бирор киши кирмасин,» дедилар. Шу пайт бир киши келиб эшикни қоқди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Абу Бакр,» деди. Мен: «Эй Расулуллаҳ! Бу Абу Бакр, рухсат сўраяпти,» дедим. У: «Унга рухсат бер ва уни жаннат билан хушхабар қил,» дедилар. У кирди, мен уни жаннат билан хушхабар қилдим. Сўнг бошқа бир киши келиб эшикни қоқди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Умар,» деди. Мен: «Эй Расулуллаҳ! Бу Умар, рухсат сўраяпти,» дедим. У: «Унга оч ва уни жаннат билан хушхабар қил,» дедилар. Мен эшикни очдим, у кирди, мен уни жаннат билан хушхабар қилдим. Сўнг яна бошқа бир киши келиб эшикни қоқди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Усмон,» деди. Мен: «Эй Расулуллаҳ! Бу Усмон, рухсат сўраяпти,» дедим. У: «Унга оч ва уни — бошига келадиган бир бало (билан бирга) — жаннат билан хушхабар қил,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; у Абу Усмон ан-Наҳдийдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган. Бу бобда Жобир ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар) бор.

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي وَيَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَهْلَةَ، قَالَ قَالَ لِي عُثْمَانُ يَوْمَ الدَّارِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ عَهْدًا فَأَنَا صَابِرٌ عَلَيْهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга отам ва Яҳё ибн Саид, Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Саҳла ривоят қилиб, деди: Усмон менга (уй қамали) куни: «Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга бир аҳд (васият) қилган эдилар, мен унга сабр қилувчиман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; уни фақат Исмоил ибн Абу Холиднинг ҳадиси орқалигина биламиз.