حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي وَيَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَهْلَةَ، قَالَ قَالَ لِي عُثْمَانُ يَوْمَ الدَّارِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ عَهِدَ إِلَىَّ عَهْدًا فَأَنَا صَابِرٌ عَلَيْهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга отам ва Яҳё ибн Саид, Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Саҳла ривоят қилиб, деди: Усмон менга (уй қамали) куни: «Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга бир аҳд (васият) қилган эдилар, мен унга сабр қилувчиман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; уни фақат Исмоил ибн Абу Холиднинг ҳадиси орқалигина биламиз.