حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا طَلْحَةُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ مُوسَى، وَعِيسَى، ابْنَىْ طَلْحَةَ عَنْ أَبِيهِمَا، طَلْحَةَ أَنَّ أَصْحَابَ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالُوا لأَعْرَابِيٍّ جَاهِلٍ سَلْهُ عَمَّنْ قَضَى نَحْبَهُ مَنْ هُوَ وَكَانُوا لاَ يَجْتَرِئُونَ عَلَى مَسْأَلَتِهِ يُوَقِّرُونَهُ وَيَهَابُونَهُ فَسَأَلَهُ الأَعْرَابِيُّ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ سَأَلَهُ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ سَأَلَهُ فَأَعْرَضَ عَنْهُ ثُمَّ إِنِّي اطَّلَعْتُ مِنْ بَابِ الْمَسْجِدِ وَعَلَىَّ ثِيَابٌ خُضْرٌ فَلَمَّا رَآنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ عَمَّنْ قَضَى نَحْبَهُ " . قَالَ الأَعْرَابِيُّ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " هَذَا مِمَّنْ قَضَى نَحْبَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي كُرَيْبٍ عَنْ يُونُسَ بْنِ بُكَيْرٍ . وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ كِبَارِ أَهْلِ الْحَدِيثِ عَنْ أَبِي كُرَيْبٍ بِهَذَا الْحَدِيثِ . وَسَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يُحَدِّثُ بِهَذَا عَنْ أَبِي كُرَيْبٍ وَوَضَعَهُ فِي كِتَابِ الْفَوَائِدِ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, у деди: бизга Талҳа ибн Яҳё ривоят қилди, у Талҳанинг икки ўғли Мусо ва Исодан, улар оталари Талҳадан (ривоят қилдиларки): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари бир нодон аъробийга: «Ундан аҳдини адо этган ким эканини сўра,» дедилар. Чунки улар Талҳани ҳурмат қилиб, ундан қўрқиб, ундан сўрашга журъат қилмасдилар. Бас, аъробий ундан сўради, у эса ундан юз ўгирди. Кейин яна сўради, у яна юз ўгирди. Кейин яна сўради, у яна юз ўгирди. Сўнг мен масжид эшигидан мўраладим, устимда яшил кийимлар бор эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени кўрганларида: «Аҳдини адо этган киши ҳақида сўраган қани?» дедилар. Аъробий: «Мен, ё Расулуллаҳ,» деди. У: «Мана бу аҳдини адо этганлардандир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Абу Курайбнинг Юнус ибн Букайрдан (ривоятидаги) ҳадисидангина биламиз. Бу ҳадисни ҳадис аҳлининг катталаридан бир нечтаси Абу Курайбдан ривоят қилганлар. Мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг буни Абу Курайбдан ривоят қилганини эшитдим ва уни «Китобул-Фавоид»га киритди.