حَدَّثَنَا عَبَّاسٌ الْعَنْبَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ كَثِيرٍ الْعَنْبَرِيُّ أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلْمُ ابْنُ جَعْفَرٍ وَكَانَ ثِقَةً عَنِ الْحَكَمِ بْنِ أَبَانَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، قَالَ قِيلَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ مَاتَتْ فُلاَنَةُ لِبَعْضِ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَجَدَ فَقِيلَ لَهُ أَتَسْجُدُ هَذِهِ السَّاعَةَ فَقَالَ أَلَيْسَ قَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا رَأَيْتُمْ آيَةً فَاسْجُدُوا " . فَأَىُّ آيَةٍ أَعْظَمُ مِنْ ذَهَابِ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Аббос ал-Анбарий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Касир ал-Анбарий Абу Ғассон ривоят қилди, у деди: бизга Салм ибн Жаъфар — у сиқа (ишончли) эди — ал-Ҳакам ибн Абондан, у Икримадан (ривоят қилдики), у деди: «Субҳ намозидан кейин Ибн Аббосга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаларидан бири бўлмиш фалон аёл вафот этди, дейилди. Шунда у сажда қилди. Унга: «Бу пайтда сажда қиласанми?» дейилди. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачон (бир) оятни (аломатни) кўрсангиз, сажда қилинглар,» демаганмидилар? Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаларининг кетишидан (вафотидан) кўра қайси оят (аломат) улуғроқ?» деди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни фақат шу йўлдан биламиз.