أَنْبَأَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ خَرَجَ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ مَغَازِيهِ وَحَضَرَتْ أُمَّهُ الْوَفَاةُ بِالْمَدِينَةِ فَقِيلَ لَهَا أَوْصِي. فَقَالَتْ فِيمَ أُوصِي الْمَالُ مَالُ سَعْدٍ. فَتُوُفِّيَتْ قَبْلَ أَنْ يَقْدَمَ سَعْدٌ فَلَمَّا قَدِمَ سَعْدٌ ذُكِرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ يَنْفَعُهَا أَنْ أَتَصَدَّقَ عَنْهَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ ". فَقَالَ سَعْدٌ حَائِطُ كَذَا وَكَذَا صَدَقَةٌ عَنْهَا لِحَائِطٍ سَمَّاهُ.
Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга (китоб) ўқиб берилди, мен эса эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан, у Моликдан, у Саид ибн Амр ибн Шураҳбил ибн Саид ибн Саъд ибн Убодадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: «Саъд ибн Убода Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга баъзи ғазотларидан бирига чиқиб кетган эди, онасига эса Мадинада ўлим ҳозир бўлди. Унга: «Васият қилинг,» дейилди. У: «Нимани васият қилай? Мол — Саъднинг моли,» деди. Сўнг у Саъд келмасидан олдин вафот этди. Саъд келганида, бу унга айтилди. У: «Ё Расулаллаҳ, мен унинг номидан садақа қилсам, бу унга фойда берадими?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа,» дедилар. Шунда Саъд: «Фалон-фалон боғ — унинг номидан садақадир,» деб бир боғни номлади.»